Анђушић Максимовић: Барјак и очево злато надахнуће за напад на медаље

"За спортисту је, после олимпијске медаље, највећа жеља и част да носи заставу своје земље на отварању Игара. Многим врхунским спортистима се то не деси, међу њима је и мој тата Горан, иако је био олимпијски шампион. Мени се част указала са 26 година", рекла је Анђушић Максимовић.

Српски олимпијски тим у дефилеу свечаног отварања 31. Олимпијских игара, као барјактар, предводиће најмлађа чланица стрељачке репрезентације Ивана Анђушић Максимовић. Велику част заслужила је, пре свега, освајањем сребрне медаље на претходним ОИ у Лондону.

"Улога барјактара је мотив више, надам се да ће ми донети срећу. Не размишљам о томе као о притиску. Једноставно, резултатима сам дошла ту где јесам. Биће ми мало теже за први наступ, јер такмичење ваздушном пушком је на програму већ првог дана Игара, јутро после отварања. На последњим тренинзима сам се прилагођавала на такве услове, привикавала сам се на ритам који ме чека на почетку Игара", рекла је она.

Анђушић Максимовић ће и у Рију гађати и ваздушном и малокалибарском пушком из тростава, којом је актуелни олимпијски вицешампион и првак Европе.

"Надам се медаљама у обе дисциплине. Волела бих да једна буде златна. Додатни мотив ми је да поновим успех тате Горана, шампиона са Игара у Сеулу 1988, и употпуним породичну ризницу. Али, не оптерећујем се много златом, била бих презадовољна са две медаље било које боје", рекла је репрезентативка Србије.

У Лондону 2012. од Иване Анђушић Максимовић се више очекивало ваздушном пушком, али до сребра је дошла гађајући МК пушком из тростава.

"Ваздушна пушка је за мене посебна. Као млађа много сам је волела, више успеха сам с њом постизала, уосталом гађајући ваздушном пушком изборила сам обе олимпијске квоте. Међутим, ваздушном пушком нисам била баш тако добра у олимпијском дебију у Лондону. Овога пута ситуација је другачија, много сам стабилнија и са оба оружјем постижем резултате који би ми донели финале", навела је она.

Сви стрелци говоре да је најбитније успешно проћи квалификације и ући у финале, а да је онда медаља надохват руке.

"У стрељаштву у квалификацијама одлучује пре свега квалитет. Имаш довољно времена да се организујеш, концентришеш, реализујеш планирану тактику. Види се колико си спреман, колико си радио. У финалу је ситуација другачија, потребна је и срећа, немаш много времена. Ја сам до сада била позната као велики тремарош, што се одражавало у финалима. Али мислим да напредујем и на овом плану, ослобађам се треме", рекла је Анђушић Максимовић.

На питање да ли јој је теже да стигне до финала и медаље ваздушном или МК пушком, она је рекла да јој је теже у надметању ваздушном пушком, посебно у финалу.

"Једна грешка у финалу лако може да вас баци на зачеље, на осмо место. У троставу, у коме такмичење траје дуже, сигурнија сам. И неки лошији хитац неће много пореметити и покварити пласман и резултат", додала је Анђушић Максимовић, која је тренутно на 13. позицији на светској листи за ваздушну пушку, а на 23. за тростав.

Анђушић Максимовић је задовољна последњим резултатима у обе дисциплине.

"Резултати са последњег такмичења, Велике награде Новог Сада, били би довољни за финале. Због великог притиска које носе Олимпијске игре очекујем да ће просек резултата бити нешто нижи него на другим међународним такмичењима. Међутим, увек су могућа изненађења. Тешко је предвидети, али мислим да ће око 417 кругова бити довољно за финале ваздушном, а око 584 малокалибарском пушком из тростава", казала је она.

После Игара у Рију, Ивана Анђушић Максимовић ће направити спортску паузу. Одмориће се од тренинга и такмичења, приоритет јој је улога мајке.

"Још после Лондона сам планирала паузу. Одустала сам, а онда је дошло до пада мотивације, тешко ми је било да се вратим на ниво који сам имала пре олимпијског дебија. Не бих волела да ми се то деси после Рија. Посветићу се породици, хоћу да се одморим и поново се зажелим стрељаштва", поручила је Анђушић Максимовић.