Шта остаје Рију после Олимпијских игара

На дан отварања Олимпијских игара слика протеста са најпознатије плаже Рија, Копакабане отишла је у свет. Љути на Владу између осталог и због трошкова организације прво Светског првенства у фудбалу, онда и Игара, људи су изашли на улице.

Од тренутка кандидовања до одржавања Игара Рио није исти град, нити Бразил иста земља. Незапосленост је само од 2013. повећана два пута, сада је 11 одсто. Највећа економија Јужне Америке је у рецесији, БДП је забележио највећи пад у последњих четврт века. Око 35 милиона људи има проблем са исправном водом за пиће, а око половина са канализацијом и смећем.

Становници Рио де Жанеира истичу да Бразил има много проблема додајући да је земљи потребно више улагања у здравство и школство. Већина се слаже да су Игре добре за земљу јер је показује у добром светлу. Жнеки се жале да су улазнице прескупе и да не може свако да дође на мечеве.

Бразил је угостио Игре и у моменту велике политичке кризе, корупционашке афере са председницом у главној улози. Криза се осетила на свим нивоима.

"Много људи није примало плату месецима. Имала сам среће да је нисам ништа осетила. На универзитету нису плаћали чистаче. Тоалети су били прљави без тоалет папира", каже докторандкиња из Србије Вања Дакић.

Градонацелник Рија очекивао је од Игара да граду врате сјај. Зарада од купљених улазница, просечна кошта 50 долара, тв права, продатих сувенира ће се тек рачунати. Многа седишта, међутим, током такмичења, остала су празна. За то време Рио се пореди са Лондоном, званично игре су три милијарди долара јефтиније.

"Коначни буџет је 30 одсто мањи од процењеног на почетку. Ово је први пут у историји Игара да је мање него што је предложено током кандидатуре. Ово су најјефтиније Игре ако се узме у обзир улагање у спорт, изузев Атланте где их је финансирала компанија", напомиње градоначелник Рио де Жанеира Едуардо Паес.

Четдесет три одсто је дошло од приватног сектора, што је за 17 одсто више него рецимо у Лондону. Критичари замерају то што су поједини извођаци лако добили дозволе за рад на екслузивним локацијама и ослобођени су дела пореза. Ипак, велики догађаји попут овог земље користе за макар инфраструктурни замајац.

Рио је добио две нове метро линије, бициклистичку стазу поред обале вредну 12 милиона долара, али и бројне нове спортске објекте. Саграђен је блок зграда у којем су сада смештени новинари, а касније ће се продавати грађанима. Исто је и са Олимпијским селом од 48 вишеспратница.

Ај-Би-Си центар где су били смештени медији, биће дом за ућенике. Рио је покушао је да научи лекцију и не понови пример Пекинга, који, према писању медија, троши 11 милиона долара годишње на одржавање "Птичјег гнезда", стадиона који је чешће празан. Концепт Рија је номадска архитектура.

Рио планира да поново користи поједине објекте за друге намене. Тако ће се рецимо од једне спортске арене, која је монтажна, делови користити за изградњу четири школе. Олимпијски парк са девет стадиона биће претворен у јавни парк. Неки спортови ће добити своје стадионе, попут тениса. Остаје само да власти, пошто се поделе све медаље, испуне обећано.