Тренингом против деформитета

- Морфолошке промене локомоторног апарата које пропагирају веће или мање функционалне сметње називамо телесним деформитетима. Најчешћи телесни деформитети су деформитети кичменог стуба тј. лордоза, сколиоза, кифоза, равна леђа, затим деформитети грудног коша као што су испупчене груди, издубљене груди, равне груди и ту су деформитети доњих екстремитета такозване ''X'' и ''О'' ноге, равна стопала, расплинуто стопало - објашњава Иван Зарић, који је дипломирао на Факултету спорта и физичког васпитања у Београду, а радио је у прошлости и као кондициони тренер фудбалског клуба Обилић.

- У току студија радио сам 4 године у фудбалском клубу ОФК Београд  и упоредо са кадетском селекцијом фудбалске репрезентације Србије са којом сам отишао на Европско првенство у Анталији и заузео 5. место. Већина тадашњих кадетских репрезентативаца данас игра или у нашој Првој лиги или у неким од најачих лига Европе. Ишао сам и на окупљања "А" селекције где сам научио како се ради са врхунским спортистиа - објашњава Марко Обрадовић. 

Телесни деформитети се најчешће стичу у периоду раста и развоја човека. Тачни узроци настанка деформитета су непознати. Сматра се да је за њихово стварање одговоран генетски фактор, али то још није употпуности доказано. Постоје разне теорије, као конституциална слабост скелета, трауматско оштећење локомоторног апарата, деловање запаљенских, ендокриних, метаболичких и других фактора.

- Разликујемо три критична периода настанка телесних деформитета. Први критични период је доба усправљања детета, када дете из четвороножног положаја прелази у усправан положај. Због форсирања деце од стране родитеља да што пре проходају при томе користећи разне справе попут дубка и слично не ретко се дешава да дође до појаве телесних деформитета кичменог стуба и доњих екстремитета - истиче Иван Зарић, власник фитнес клуба "Сити".

Други критични период је полазак детета у школу. Деца тада нагло прелазе из велике слободе кретања у фазу пасивног седећег положаја у школској клупи. Одржавање правилног седећег положаја је напорно за децу и доста монотоно па деца прибегавају разним положајима који угрожавају њихов развој и доводе до деформитета кичменог стуба. Такође ношење школских торби непримерене величина и тежине као и ношење истих на једном рамену угрожава правилан развој детета.

- Трећи критични период је доба пубертета, период последњег интензивног биолошког раста и развоја услед појачаног лучења хормона раста. Нагли раст костију не прати адекватна мишићна снага, што доводи до нестабилности коштано-мишићног система проузрокујући разне телесне деформитете.

Телесни деформитети поред естетских проблема, задају и много друге здравствене проблеме за човека, па их је важно што пре излечити. Лечење телесних деформитета захтева уску сарадњу тренера, физиотерапеута и лекара на постављању дијагнозе и адекватне терапије (корективне вежбе, коришћење одређених медицинских помагала, хирушка интервенција).

- Најбољи период за излечење јесте до петнаесте године живота када је у већини случајева заступљен функционални поремећај, тј. телесни деформитет који је последица слабе мускулатуре. Јачањем мускулатуре долази до корекције односно излечења одређеног телесног деформитета.

У каснијем периоду, до двадесет пете године живота, прогнозе за излечење су мање, а од двадесет пете, када се заврши раст и развој човека, уколико телесни деформитет до тада није излечен функционални поремећај прелази у структурални тј. телесни деформитет који је последица неправилног окоштавањем. У том стадијуму је готово немогуће било шта урадити сем смањења симптома јачањем мускулатуре

- Поред недовољне упућености родитеља, површно урађених систематских прегледа, игнорисања знакова који озбиљно указују на присуство деформитета, недовољна телесна активност је главни разлог неправилног развоја коштано-мишићног система. Посебни значај код настанка телесних деформитета има превентива, где улога тренера долази до изражаја. Савремени услови живота који су човеку са једне стране омогућили лагоднији живот у коме машине обављају посао уместо њега, са друге стране чине га доста телесно неактивним и самим тим угрожавају његово здравље - наставља Иван Зарић

Деца поред школских обавеза где проводе доста времена у пасивном, често лошем, седећем положају то настављају и кроз игру за компјутером, која је заменила игру у парку, и спортским теренима са друштвом. Пошто је покрет уписан у генима човека као неизбежан саставни део живота, ту своју телесну неактивност човек мора да надокнади на други начин како би се правилно развијао и како не би дошло до телесних деформитета и многих других патолошких стања.