Шта следи након краја играчке каријере – Гоцић и Матијевић о изазовима спортске пензије

Гоцић је на почетку испричао како је он поднео одлазак у играчку пензију.

"Најтеже ми је било да прихватим то што сам био свестан да више никада нећу бити део колектива на начин који сам био до тада и да те предивне дане које сам проводио заједно са мојим саиграчима, што у репрезентацији, што у клубу, више нећу проводити на тај начин. Иако сам знао да ћу постати тренер већ пар година унапред, то ми је било најтеже. Та свакодневница, тај ритам живота и то бивствовање у једном тиму је мени сазнање да више нећу бити део тог тима на тај начин. И није ми било лако да се изборим са тим, али имао сам срећу да сам одмах почео да радим први дан чим сам престао да играм", рекао је Гоцић.

Напоменуо је да су му породица и пријатељи много помогли у тим моментима.

"Није фалило адреналина. То ми није недостајало ни у једном тренутку. Али јесте недостајало оно све што је било уз ватерполо, уз базен и ван базена и све оно дружење. Ја сам имао највећу подршку у породици, а био сам у иностранству доста дуго. Наравно, ту су били и пријатељи који су у том тренутку били око мене, који су могли да разумеју можда повећану и нервозу и неку анксиозност", додао је Гоцић.

Затим је Матијевић објаснио психолошку разлику између спортског пораза и одласка у пензију.

"Зато што је пораз природна и дилемична ствар, а одлазак у пензију је нешто што ће бити, да кажем, крај и остатак нашег живота. Просто велика је промена. Под поразом имате могућност поправке следећег пута, а одлазак у пензију је животни догађај који на много крупнији начин прави промену у вашем животу него што је то један пораз", изјавио је Матијевић. 

Додао је да се људи другачије припремају за пензију.

"Пензија је један животни тренутак у једном животном веку човека. Ми сад овде причамо о спортистима, али просто сви ћемо ми отићи једног дана у пензију. Неки људи се, као наш саговорник, припреме за ту пензију и највећи број спортиста управо то и уради. Један мањи број се не припреми, мада су свесни да ће доћи пензија. Велики је догађај и одлазак у пензију, велика је то животна промена која на готово све начине мења живот, просто неки ваш животни план. Као што рече наш гост, нема више тима на тај начин, нема више публике, нема више тренинга, дан ће другачије бити организован, значи све је некако другачије", навео је Матијевић.

Рекао је и да су спортисти обично боље дочекују пензију него људи са другим професијама.

"Има једна ствар, то је да спорт као спорт у суштини не постоји да би неко био најбољи на свету. Спорт као једна људска делатност, а ја то као психолог који ради са тим врхунским спортистима и такмичарима зна, јесте од првог до последњег дана у ствари један развојни процес. Спорт у ствари човека треба да припреми за све оне ствари на којима почива успех у једној струци. Тако да су спортисти у принципу много боље припремљени за пензију него остали људи. Односно, спортисти ће се с обзиром да им пензија долази од тренутка кад су они животно активни боље припремити", истакао је Матијевић.

После тога је Гоцић причао о притиску са којим ће се ватерполисти Србије суочити на Европском првенству у Београду почетком наредне године.

"Неће сигурно моћи да се растерете притиска јавности, пошто смо је ми размазили. Освојили смо све, више пута. Тако да нема ту растерећења. Наравно, они имају своје технике и своје, да кажем, неке интерне договоре које поштују. Сигуран сам и да знају како да се изборе с тим, али притисак ће увек да постоји када играте за репрезентацију Србије у ватерполу, без тога не може. Проблем је у томе што је, када играмо на домаћем терену, а имао сам прилике да два пута играм на Европском првенству у Београду, заиста појачан тај притисак јавности и окружења и примарне породице, пријатеља, и свих осталих", изјавио је Гоцић.

Додао је и да ће Србија сигурно ићи пна златну медаљу.

"Ја сам увек био за то да се они мало издвоје, да буду негде онако мало издвојени од свега тога и да што мање користе друштвене мреже и ово што нас данас окружује, јер то може да уведе стварно до дистракција разних и онда тај притисак се повећава. Ми смо репрезентација Србије, идемо увек на златну медаљу, тако треба да буде и овог пута. Има врхунских екипа, могу да кажем да ми нисмо фаворит број један, то је сигурно. Постоје ту стварно добре репрезентације које могу да нам парирају и да нас победе, али свакако те највише амбиције треба увек да буду заступљене када је Србија у питању", закључио је Гоцић.