Вучко са Чолиним гласом и Јурек вољенији од бурека – четрдесет година од Зимских игара у Сарајеву

Међу јаким и богатим конкурентима, какви су били јапански Сапоро и шведски Гетеборг, Међународни олимпијски комитет је на својој 80. седници, 18. маја 1978. у Атини, изабрао Сарајево да буде град домаћин 14. Зимских олимпијских игара.

Олимпијска бакља, која је стигла из Грчке авионом до Дубровника, кроз Југославију је прошла 5.289 километара (плус 2.879 километара локалним путевима). Дотакла је 1.600 руку, а на сарајевско Кошево ју је донела и олимпијски пламен запалила најбоља југословенска клизачица Санда Дубравчић.

Церемонију отварања Зимских олимпијских игара у Сарајеву, првих чији је домаћин била комунистичка земља, пратило је 60.000 људи и више милиона гледалаца широм света.

На Играма, које су трајале од 8. до 19. фебруара, наступила су 1.272 такмичара из 49 земаља – 998 такмичара и 274 такмичарке, уз присуство више од 7.500 представника медијских кућа из 41 земље.

Учесници су се такмичили у дисциплинама: алпско скијање (Јахорина – жене и Бјелашница – мушкарци), боб и санкање (Требевић), биатлон, нордијско скијање и скијашки скокови (Игман), те хокеј и уметничко клизање у сарајевским дворанама Скендерија и Зетра.

Лого 14. Зимских олимпијских игара израдио је сарајевски инжењер Мирослав Антонић Роки, а маскоту Вучка словеначки стрип-цртач Јоже Тробец. У рекламним спотовима Вучку је глас посудио најпопуларнији југословенски певач и Сарајлија Здравко Чолић, уз чувено "Сарајевоооооооо".

Волимо Јурека више од бурека!

Југословенски херој Игара у Сарајеву био је Јуре Франко, 21-годишњи скијаш из Нове Горице који је освојио прву медаљу за заједничку државу.

У велеслаломској трци на Бјелашници, Франко је био други. Окитио се сребром, цела Југославија је славила, а Сарајлије су на церемонији доделе медаља у Скендерији скандирале: "Волимо Јурека више од бурека!"

Празник за очи приредили су уметнички клизачи у Зетри, а посебно се истакао британски плесни пар Џејн Торвил и Кристофер Дин, који су наступом уз Равелов Болеро први и једини пут у историји плесних парова од судија добили све максималне оцене за уметнички дојам.

Златну медаљу у уметничком клизању освојила је немачка клизачица Катарина Вит, у то време из Источне Немачке, коју је сарајевска Олимпијада учинила једном од највећих спортских икона друге половине 20. века.

Само месец дана након злата у Сарајеву, Катарина је освојила и Светско првенство 1984, а потом је нанизала најсјајнија одличја на првенствима света 1985, 1987. и 1988, те на Олимпијским играма 1988. године.

Злато у спусту за жене на Јахорини освојила је Италијанка Микела Фиђини, у велеслалому Американка Деби Армстронг (Debbie), а у слалому Италијанка Паола Магони.

У алпским дисциплинама за мушкарце на Бјелашници, у спусту је тријумфовао Американац Бил Џонсон, у велеслалому Швајцарац Макс Јулен, а у слалому Американац Фил Мер.

Скоковима на Игману свет је одушевио освајач златне медаље Финац Мати Никенен (преминуо је 2019. у 56. години).

У бобу на требевићкој стази најбољи су у обе категорије били такмичари из Источне Немачке – Волфганг Хоп и Дитмар Шојерхамер у двоседу, те такође њих двојица са колегама Роландом Вајцгом и Андреасом Кирхнером у четвороседу.

Златне медаље су освојили и хокејаши Совјетског Савеза, Чехословачка је била друга, а бронзу су узели Швеђани.