Шест спортских великана који су нас напустили у 2023. години

Са Новом годином долазе и нова очекивања, надања, жеље и планови. Ипак, ваља премотати филм, слегнути утиске и сумирати сва најзначајнија дешавања која су нам у пребрзом ритму живота промакла или смо их се дотакли тек онако успутно.

Нову 2023. годину смо дочекали уз тужну вест да је срце великог Пелеа престало да куца, а у овој су нас такође напустила још нека велика имена која су обележила деценије, генерације, епохе. Добитници највећих признања, освајачи најсјајнијих медаља и дизачи најпожељнијих трофеја.

Сер Боби Чарлтон (11. 10. 1937 – 21. 10. 2023)

Заштитно лице енглеског фудбала док је он био највећи на свету. Оног истинског енглеског фудбала, а не модерно доба моћне Премијер лиге. Преживео је ужасну трагедију 1958, кад је њеових осам саиграча из Манчестер јунајтеда погинуло у паду авиона по повратку са меча Купа шампиона против Црвене звезде. Тада је имао тек 21 годину и с том успоменом је постао лидер нове генерације "црвених ђавола“ која се попела на врх Европе 1968. године.

Чарлтонова најсветлија година била је 1966, кад је освојио Мундијал са Енглеском. Једини трофеј "колевке фудбала" до сада. Тад је био и освајач "Златне лопте".

На сахрану највећег имена из света фудбала које нас је напустило ове године дошло је више од 1.000 људи. Навијачи су преплавили улице Манчестера како би одали почаст величанственој личности из периода првог Јунајтедовог "златног доба". Чак је био присутан и принц Вилијам.

Мустафа Хасанагић (20. 4. 1941 – 12. 11. 2023)

Баш те 1966. године, када је Чарлтон био на врхунцу каријере, на путу до финала КЕШ-а спречио их је Партизан. У том најчувенијем саставу је међу главним звездама био Мустафа Хасанагић. Рођени Прибојац је поставио коначних 2:0 у првом дуелу полуфиналног двомеча. Партизан је са укупних 2:1 дошао до антологијског финала у Бриселу, где их је надиграо Реал Мадрид. Хасанагић је постигао шест погодака на том путу.

Хасанагић је са 355 голова трећи стрелац у историји црно-белих иза рекордера Стјепана Бобека (425) и Марка Валока (411). У дресу Партизана Мустафа је одиграо укупно 337 мечева постигао је 112 голова на првенственим утакмицама, 21 на интернационалним, 190 на пријатељским мечевима. За време свог боравка у Хумској од 1961. до 1969. године је  освојио три титуле шампиона Југославије – у сезонама 1961/62, 1962/63. и 1964/65.

За репрезентацију СФРЈ је одиграо пет мечева, без постигнутог гола.

Мирко Новосел (30. 6. 1938 – 20. 7. 2023)

Зоран Мока Славнић редовно понавља да је најбољи тренер у његовој каријери био Мирко Новосел, јер је он пронашао начин како добити Совјете.

Један од највећих кошаркашких стручњака у историји југословенске кошарке остаће упамћен као успешни наследник Ранка Жеравице на клупи екипе која је с њим освојила два европска злата – 1973. у Барселони и 1975. у Београду. Окитио се и светским сребром 1974, као и двема олимпијским медаљама – сребром у Монтреалу 1976. и бронзом у Лос Анђелесу 1984. године. Новосел је допустио да селекција препуна изузетних талената покаже своју раскош и сву лепоту игре.

Са тренерске стране је најзначанија личност у историји КК Цибона, некада Локомотиве. Укупно је провео 13 година као шеф струке тог клуба и водио га до две титуле првака Купа европских шампиона, два Купа купова, три првенствене титуле и девет Купова Југославије. Накратко је био селектор Хрватске по добитку независности 1993, а примљен је у кошаркашку Кућу славних у Спрингфилду 2007. године.

Дамир Шолман (7. 9. 1948 – 2. 5. 2023)

Један од чланова управо те генерације "златних дечака" од Љубљане 1970. до Маниле 1978. године. Шолман је био убојито крило Југопластике, специфичне дуге косе и зулуфа.

У репрезентативној каријери се није домогао бронзе, искључиво злата или сребра. Био је у чувеном саставу са Светског првенства у Љубљани 1970, а на врх Европе се пео са Југославијом баш у мандату Мирка Новосела 1973. и 1975. године. Сребрима се окитио на Олимпијским играма 1968. и 1976, на Мундобаскету 1974. и на Европском првенству 1969.

Уз Петра Скансија и Рата Тврдића био је део велике трoјке Југопластике, која се пробила у врх југословенске кошарке и константно била конкурент за титуле. Они су утрли пут којим ће крајем осамдесетих ићи генерација троструког првака Европе. Занимљиво да је рођени Загрепчанин у Сплиту провео девет година, освојивши два узастопна трофеја у међународном Купу Радивоја Кораћа 1976. и 1977. године, два првенства и три купа СФРЈ.

Вечно је уписан као најбољи стрелац у историји Југопластике, односно Сплита, са 5.783 поена.

Мирослав Ћиро Блажевић (9. 2. 1935 – 8. 2. 2023)

Харизматична персона без длаке на језику. Ћиро Блажевић је међу најупечатљивијим личностима из света фудбала на подручју региона бивше Југославије.

Солидна, али не импознантна играчка, наспрам пребогате тренерске каријере. Трофеј првака Југославије 1983. са Динамом га је пробио, а врхунац је свакако треће место на Мундијалу 1998. године у Француској са репрезентацијом Хрватске. Највећи успех до ере Златка Далића.

Блажевић је променио прегршт клубова са простора бивше Југославије и по иностранству, био је чак и селектор Босне и Херцеговине. Са тренерским послом је прекинуо 2014. године.

Важио је за врхунског мотиватора међу играчима и саговорника у бројним интервјуима.

Луис Суарез (2. 5. 1935 – 9. 7. 2023)

Шпанац који је постао легенда два светска великана – Барселоне и Интера. Рођен у Ла Коруњи, за Барселону је дебитовао са 19 година 1955. године и за шест година се са Kаталонцима домогао узастопних трофеја у Ла Лиги. У 122 меча је пoстигао 62 поготка.

Атипично, у свом зениту и годину дана по уручењу "Златне лопте", прелази 1961. године у милански Интер. Суарез међу "нероазурима" ниже врхунске личне и тимске успехе. Три трофеја Серије А и две узасопне "интернационалне дупле круне", тј. трофеји у КЕШ-у и Светском клупском првенству 1964. и 1965. године. До 1970. је за Интер уписао 256 утакмица и 42 гола. Каријеру је завршио у Сампдорији.

Пре него што је "тика-така" генерација донела два европска злата 2008. и 2012, састав Шпаније у ком је био Суарез је 1964. донео тој земљи наслов првака Старог континента.