Како је Јапанац завладао Америком – рекорд ком Меси и Јокић нису ни близу

Јапанска суперзвезда Шохеи Отани је као слободан агент потписао уговор са Лос Анђелес доџерсима на 10 година на основу ког ће зарадити 700 милиона долара. Апсолутни рекорд.

То је за 64 посто више од претходног рекордера у свету бејзбола Мајка Траута, са 426 милиона долара за 12 година, од 2018. до 2030. године.

Никола Јокић је подигао летвицу у НБА са 264 милиона долара на пет година, па је уследио потпис бека Бостон селтикса Џејлена Брауна са 303 милиона долара од 2024. до 2029. године.

Отани је превазишао чак и квотербека Канзас Сити чифса Патрика Махомса са 500 милиона долара за 10 година, постављених 2020. године. Ни Лео Меси није конкуренција са нешто више од 160 милиона за три године у Интер Мајамију.

Отанијева прекретница у преломном моменту каријере

Шохеи Отани се сматра елитним бацачем и ударачем. У преводу, играчем на изузетно високом нивоу игре у два смера, одбрани и нападу. На прсте једне руке могу да се пронађу појединци са његовим бројкама и значајем у игри у историји МЛБ-а (Главне лиге бејзбола, Major league baseball).

Није му то "пало са неба". Прво се од 2013. до 2018. пео до врха у Јапану, па је уследио обећавајући старт у МЛБ у дресу Лос Анђелес ејнџелса, пресечен повредама током 2019. и 2020. године. И сам Отани се осећао потиштено, огромног пада самопоуздања и вере у себе. Следио је потпуни заокрет. Променио је дијету на основу крвних налаза. Кренуо са чучњевима зарад јачања доњег дела тела. Напредовао је у маси. Користио технологију и консултације института за развој играча. Сезона индивидуалних тренинга започета је раније.

Резултат – први ол-стар позив и звање МВП-ја конференције Америчке лиге, уврставање у први и други идеални тим МЛБ-а. Много познатији градски ривали Ејнџелса, Доџерси су довели у своје редове троструког ол-стара, двоструког АЛ МВП-ја, четвороструког члана идеалних МЛБ тимова.

 Ко не плати на мосту, плати CBT

"Дубок џеп“ за МЛБ звезде допушта систем без "селери кепа“, односно буџета за плате, присутног у НБА и НФЛ. Уколико пређете клупски "селери кеп“, плаћате порез на луксуз. Међутим, у бејзболу није баш тако. Уведен је порез на луксуз под називом "порез компетитивног баланса“ (Competitive balance tax, CBT), зарад конкурентности тимова из мањих средина у односу на метрополе.

Функционише тако што се за сваку сезону одређује праг трошкова. Уколико се тај праг пређе, плаћате казнени CBT за сваки пређени долар. Ако понављате прекорачење из године у годину, расте вам и проценат CBT-a. Постоји олакшица да ако се "стиснете“ једне године, враћате се на нулу и од наредне можете опет да се разбашкарите, јер вам се рачуна као прво прекорачење. Поновно покренуто бројање.

Примера ради, за 2024. је праг на 237 милиона долара. Порез за прекршај у првој години је 20 посто, другој 30 посто, а после треће и више година чак 50 посто.

Тај систем је утврђен тек 2002. године. Све је кренуло од штрајка мањих клубова, изреволтираних немогућношћу да се боре са "великим момцима". Претходни систем пореза на луксуз од 1997. до 1999. се траљаво показао, па је брзо укинут.

Прозор од три године без неког вида контролисања клупских расхода искористили су легендарни Алекс Родригез и Дерек Џитер. Родригез је 2000. потписом за Тексас ренџерсе на 10 година и 252 милиона постао најплаћенији спортиста у САД, док је икона Њујорк јенкиза Џитер био на другом месту са 189 милиона долара за деценију. У том тренутку је Џитер био четвороструки првак и једном МВП Светске серије.

Бејзбол, понос Америке

У години у којој је генерал Кастер поражен од Бика Који Седи у бици код Литл Бигхорна, када је Радефорд Б. Хејс постао председник и када је свет добио телефон захваљујући Александру Белу, појавио се први вид организованог такмичења тимова у бејзболу на тлу САД. Конкретно, 1876. године.

Двадесет и пет година касније, бележи се први лет авионом браће Рајт, Теодор Рузвелт је на челу државе, а званично је покренута велика професионална бејзбол лига, МЛБ, унијом Америчке и Националне лиге. Најстарија професионална лига на америчком тлу.

Бејзбол одмах постаје спорт број један. Џо Димађо је идол дечаку Манолину у Хемингвејевом роману "Старац и море“. Бејб Рут је највећи јунак радничке класе. У култном филму "12 гневних људи“ из 1957. се једном од поротника жури на бејзбол меч, па му се не дискутује претерано о судбини невино оптуженог младића.

НФЛ преузима примат у гледаности и популарности тек 1958. захваљујући "највећем мечу свих времена“, снежном финалу између Балтимор колтса и Њујорк џајантса. Бејзбол свакако остаје спона са традиционалним вредностима предака који су изградили обећану земљу у опасним временима, уз то носећи качкете, дресове налик пиџамама, палице и рукавице.

Експанзија на друге континенте

Данас је ситуација таква да је финале, тј. Светска серија, имала најмању гледаност од почетка мерења 1963. године. Тек 9,1 милион људи је просечно пратио ове мечеве. Поређења ради, Николу Јокића са НБА пехаром у руци после петог меча са Мајамијем је гледало преко 11 милиона гледалаца. НБА се спасио заокретом на глобалну експанзију. Препустили су МЛБ-у и НФЛ-у "газдовање у селу“, док су се они отиснули преко оба океана и овладали планетом у односу на ова два супарника.   

Ни МЛБ није остао имун на интернационалне таленте. Занимљиво, највише странаца долази са Кариба, као и из земаља Централне и Јужне Америке. Конкретно, Доминиканска Република има 171, Венецуела 106, Куба 33, Порторико 28 играча итд. Није ни чудо, обзиром колико су САД шириле свој политички и културолошки утицај по том региону.

"Најамериканизованије“ земље Далеког Истока, Јапан и Јужна Кореја су присутне са укупно 13 представника. Бејзбол је толико популаран у земљи највеће хуманитарне катастрофе у историји човечанства да је шта више сврстан међу нове олимпијске дисциплине у Токију. Као плод толиког развоја дошао је Шохеи Отани.

Американци су се једва изборили са чињеницом да је НБА препуштен интернационалцима и да више нису страх и трепет у игри коју су осмислили. Отани је палицом и рукавицом уместо самурајског мача задао нови ударац тамошњој спортској јавности.