Читај ми!

Тркачи из Србије оборили рекорд и победили на трци кроз пустињу Атакама

Тркачи из Србије победили су у трци кроз Атакаму, најсуровију пустињу на свету, у дужини од 500 километара и оборили рекорд који сада износи 34 сата и 55 минута. Српски тим је победио у једном од најзахтевнијих изазова на свету и досадашњи рекорд поправио за чак два сата.

У завршницу трке тим Србије, у коме су Биљана Цвијановић, Стефана Церовина, Марко Возаб, Алекса Јовановић, Марко Томић и Милко Бабић, ушао је са водеће позиције.

"Наши тркачи су успели да поставе нови рекорд, савладају 500 километара непознатог терена, издрже све препреке, прођу висинске разлике од нула до чак 3.500 метара надморске висине и иза себе оставе 15 екипа из читавог света. У самом финишу, српски тим од 14 чланова је руку под руку дошао до циља, симболизујући да је победа резултат удружених напора и тимског рада тркача и супорта", додаје се у саопштењу.

"Задовољни смо и срећни, иако смо делом и даље у неверици шта се десило и шта смо урадили. Врло смо поносни на успех нашег тима. Увек волим да напоменем колико је битно заједништво и тим. Без тима и подршке, ово не би успело. Можда нисмо ултрабрзи као неки од такмичара овде, али се истичемо по изузетном тимском духу и појединцима који су спремни да реше све изазове који се појаве", изјавио је капитен Тркачког клуба Аdidas Runners Belgrade Алекса Јовановић.

У трци од Икикеа до Сан Педра, једино правило је да тркачи морају да стигну од старта до циља трчећи у најкраћем могућем времену, а проналажење пречица које скраћују пут и уштеде време је дозвољено, омогућавајући такмичарима да остваре предност.

"Екипа МАФФС из Чилеа, која је заузела друго место, била је упозната са рутом и користила је пет или шест пречица које је имала на располагању. Према правилима, коришћење пречица омогућавало је тиму да стекне предност у односу на остале екипе. И ми смо искористили неке од пречица које смо пронашли током истраживања руте неколико дана раније, а једну смо чак открили током саме трке. Ово нам је у неким тренуцима пружило значајну предност у односу на друге тимове", објаснио је Јовановић.

У саопштењу се наводи да су се српски спортисти суочили и са многим изазовима, од техничких проблема са возилом до немогућности дела тима да учествује, па чак и екстремних температура.

"Ове неочекиване ситуације су довеле до одлуке неких тимова да одустану. Ипак, снага заједнишва и тимског духа превладала је све препреке, водећи наш тим до апсолутне победе и обарања рекорда у времену потребном за завршетак трке", додаје се у саопштењу.

"У једном тренутку је пукла гума на возилу које је превозило тркаче, па је дошло друго возило, а део екипе је морао да се искључи како би отишли да замене гуму. Та замена је трајала три, четири сата. Неке екипе су управо због овог проблема одустале, али ми смо истрајали до краја. Сви смо се толико дали овој трци, до границе исцрпљености, да се нама четворо људи разболело, а један од њих је био наш најјачи тркач Марко Возаб. На крају се и Маркова замена разболела свега 12 сати пред трку. То нас је довело до тога да укључимо нашег физиотерапеута Немању Максића, који је бивши тркач, као замену. Тако смо изгубили могућност за опоравак који смо планирали да имамо током пауза, уз масаже и истезање", истакао је Јовановић и додао да им је заправо највећи противник била пустиња и екстремни услови.

Условни за трку били су изузетно захтеви.

"Од екстремних врућина од 44 степена Целзијуса и немилосрдног сунца на високим надморским висинама, хладних ноћи са температуром од само пет степени Целзијуса, па до јаког и снажног ветра, услови су били изузетно захтевни. У једном тренутку наши тркачи су били на висини од 3.400 метара, те су често губили дах", наводи се у саопштењу.

"Пре него што су се упустили у изазов у Чилеу, наш тим је већ два пута истрчао стазу од Лос Анђелеса до Лас Вегаса, кроз немилосрдну пустињу Мохаве у оквиру ‘The Speed Project’. Захваљујући не само физичкој спремности, већ и пажљиво осмишљеним стратегијама које су припремали месецима уназад, Биљана Цвијановић, Стефана Церовина, Алекса Јовановић, Милко Бабић, Немања Максић и Марко Томић су не само освојили победу и оборили рекорд, већ су и са поносом представили себе и своју земљу. Њихово искуство је показало да подршка тима и заједнице игра кључну улогу у тријумфу у екстремним тркама", закључује се у саопштењу.

недеља, 25. фебруар 2024.
10° C

Коментари

Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Браво, доста је безобразлука
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
medicinsko nasilje
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво