Микец: Олимпијске игре су сан и врхунац сваког спортисте

Дамир Микец и Зорана Аруновић су недавно освојили златну медаљу у такмичењу микс парова на Светском купу у Рио де Жанеиру. Микец је у августу освојио сребрну медаљу на Светском првенству у Бакуу у дисциплини ваздушни пиштољ.

Српски стрелци су раније изборили пласман на Олимпијске игре у Паризу.

Зорана Аруновић се тренутно налази у француском месту Шатеру где ће се наредне године одржати такмичења у стрељаштву.

"Желела сам да обавим припреме на олимпијском стрелишту. Такмичења у стрељаштву на Олимпијским играма наредне године биће одржана у Шатеруу. Желим да понесем неке емоције одавде како бих у неком лепом маниру наставила припреме за ОИ. За сада све овде изгледа изузетно лепо, а верујем да ће следеће године да буде још лепше када се неки функционални проблеми среде. Организатори желе да омогуће најбоље услове свим спортистима. Једва чекам да дођем наредне године овде и да се такмичим", изјавила је Аруновић.

"Микец је у самом врху светског стрељаштва, а последње две године доминира у овом спорту", додала је Аруновићева.

Дамир Микец је на претходним Олимпијским играма освојио сребро у дисциплини ваздушни пиштољ.

"Олимпијске игре су сан и врхунац сваког спортисте, али ми имамо и такмичења између. Имамо Европско првенство, Светско првенство и Светске купове, ова такмичења су реално мање пропраћена. Игре су толико специјалне и посебне, јер су све очи упрте у нас. Олимпијска норма је главни задатак за сваки наредни циклус. Што пре освојите олимпијску норму, лакше дишете. Ја сам у марту изборио норму, пошто сам освојио злато на Европском првенству. Олимпијске игре су нешто посебно, тензија је другачија, притисак је другачији. Али ипак олимпијска медаља је олимпијска медаља", рекао је Микец.

Микец је нагласио да је стрељаштво спрецифинач и статичан спорт.

"Потребно је доста снаге да се држи пиштољ од 1,5 кг. Потребно је подићи пиштољ више од 120 пута за једну медаљу, мораш бити миран, концентрисан, некада се стоји и 90 минута на неком такмичењу. Поред вежбе у теретани, неопходна је физичка припрема, као и разговор са спортским психологом. Без психолога све би било тешко", додао је Микец.

Он се присетио разговора са најбољим тенисером света Новаком Ђоковићем.

"Знам Ђоковића од Олимпијских игара у Пекингу и увек се подржавамо. На ОИ сви спортисти су ту, на једном месту, дишемо као један. Осети се олимпијски дух, једни друге подржавамо. Јако је интересантно чути нешто ново о неком другом спорту. Међутим, све је то исто. Оно што ми је Ђоковић рекао ја сам то исто прошао, али на један други начин. Морам да будем ментално спреман, јер да нисам не бих био ту где јесам и не би било оволико медаља", истакао је српски стрелац.

Микецу ће наредне Олимпијске игре бити пете у каријери. Поред тога, стрелац је истакао да Зорану Аруновић познаје од 2000. године.

"Подржавамо једно друго на такмичењима, пратимо развој и каријеру. Дружимо се и ван стрелишта и тренинга. Мене тренира брат Горан, а Зорану њена сестра Јелена. Био сам без тренера до Олимпијских игара у Лондону. Онда сам одлучио да у тим укључим брата и психолога, пошто преко ноћи не може да се направи успех. После две године све је почело да иде узлазном путањом. Мој брат је бивши стрелац и добро познаје материју, као и мене. То је добитна комбинација, никада нисам имао конфликт са њим, имамо заједнички језик. Све заслуге за медаље иду брату и покојној мајци, чија је највећа жеља била да кренем са овим спортом. Први пут сам у стрељану отишао за њен рођендан", открио је Микец.