Кошмар који се остварио и меч који је променио професионални бокс

Џими Дојл двадесетдвогодишњи боксер изазвао је 1947. године шампиона велтер категорије Шугара Реја Робинсона на бокс меч који је требало да му донесе титулу шампиона и новац којим би купио мајци кућу. 

Борба између два боксера једна је од најпознатијих у првој половини двадесетог века, пре свега због догађаја који се догодио у рингу, али и због предосећаја који је Робинсон имао пре меча и због утицаја борбе на свет бокса.

Шугар Реј Робинсон, раме уз раме са Мухамедом Алијем

Вокер Смит млађи рођен 3. маја 1921. године, познатији као Шугар (шећер) Реј Робинсон, био је амерички професионални боксер који се такмичио од 1940. до 1965. године. Сматра се најбољим боксером свих времена, раме уз раме са Мухамедом Алијем.

Професионалну каријеру почео је 1940. године са 19 година, а до 1951. године имао је професионални рекорд од 129 победа (са 85 нокаута), једним ремијем и два изгубљена дуела.

Робинсон је од 1943. до 1951. године имао низ од 91 меча без пораза, чињеница да су афроамерички боксери у то време били потцењени и омаловажавани говори највише о његовој доминацији у овом периоду.

Повукао се 1952. али се тридесет месеци касније вратио да поврати титулу 1955. године.

Каријеру је за стално завршио 1965. године са скором од 174 победе од којих је 109 нокаутом, 19 пораза и шест ремија.

Љубитељи бокса говорили су да је највећа трегедија Роја Робинсона та што ниједна његова борба са врхунца каријере није снимљена. Свој надимак који му је постао и име Шугар (шећер) добио је баш тада због елегантног и допадљивог стила борбе.

У последњим годинама живота дијагностиковане су му Алцхајмерова болест која је наступила као последица удараца и дијабетес услед којих је и преминуо 12. априла 1989. године.

"Шугар Реј Робинсон је најбољи боксер свих времена, можда сам ја најбољи боксер у тешкој категорији, али он је најбољи боксер свих времена. Овај човек ме је инспирисао да постанем боксер, он је краљ, господар, мој идол", тако је говорио Мухамед Али.

Џими Дојл – Упоран боксер којег је ова особина коштала живота

Дојл је рођен као Џејмс Емерсон Делејни у Лос Анђелесу 12. августа 1924. "Џими Дојл" је син Едварда (првобитно Едуарда) Делејнија и Марије Елоди Барет, који су се из Њу Орлеанса, преселили у Лос Анђелес где је боксер и започео своју каријеру.

Дојл се убрзо из Лос Анђелеса преселио да боксује у Кливленду. Због неколико тешких нокаута које је претрпео у мечевима у Калифорнији, боксерска комисија те државе није му дозволила поновни улазак у ринг.

Дојл је био добар и упоран боксер, ког је публика у Кливленду волела због свог стила борбе. Каријеру и живот завршио је после меча са Робинсоном са рекордом од 43 победе, седам пораза и три ремија.

Меч – Кроше који је окончао један и прогањао други живот

Било је јако тешко уговорити меч са Робинсоном јер је ретко ко желео да се бори против њега. У једном тренутку имао је скор од 89 победа и једним поразом и тешко је било пронаћи адекватног ривала.

Џими Дојл једини је био упоран, а са скором и популарности квалификован борац да буде достојан изазивач.

Иако су били иста категорија већ на први поглед 11,275 гледалаца у дворани било је јасно да је бранилац појаса физички спремнији и доминантнији ривал.

Робинсон је као што је и било очекивано имао предност у свакој рунди осим шесте, када је два пута био на коленима и задобио посекотину изнад десног ока.

Након седме мирне рунде, у којој ниједан боксер није имао доминацију уследила је кобна осма.

Робинсон је у самом финишу ове рунде искористио покушај десног крошеја Дојла да погоди свој леви након чега је изазивач снажно пао на леђа. Судија је почео да одбројава, Дојл који је био у нокдауну успео је да се подигне на лактове а потом и покуша да се ослони на конопце како би устао.

Ипак његов замах руке ка огради ринга прекинут је губитком свести услед које је двадесетдвогодишњи боксер по последњи пут пао на под.

Звоно које је означавало крај рунде огласило се док је судија одбројавао до девет, па није проглашен нокаут. Тренери боксера који је већ изгубио свест тражили су прекидање меча.

Дојл је након борбе одвезен у болницу „St. Vincent's Charity” , где није повратио свест и преминуо неколико сати касније услед изливања крви на мозак.

Након његове смрти, у Кливленду су Робинсону упућене кривичне оптужбе, укључујући и ону за убиство из нехата, иако ниједна од њих заправо није била покренута.

Предосећај и искупљење

Вил Хејгуд, биограф Реја Робинсона је током наступа на књижевном фестивалу 25. септембра 2010. изјавио да се Дојл борио како би "купио мајци кућу", а након његове смрти 1947. године, Робинсон је приход од своје наредне четири борбе дао мајци трагично пострадалог борца како би испунио Џимијев циљ.

“Легао сам и пробудио се у хладном зноју. Ноћ пре борбе са њим сањао сам да сам га нокаутирао и да је умро у рингу. Устао сам следећег јутра и рекао комисији да не желим да се борим. Питали су ме зашто а ја сам им испричао шта сам сањао", рекао је Робинсон током једног интервјуа.

Робинсона је католички свештеник убедио да се ипак бори.

"Рекли су ми тада да је то само сан и позвали свештеника и министранта који су рекли да не треба да одустајем. Ипак, баш као што сам сањао, ударио сам га левим крошејом и пао је у рингу", испричао је Робинсон.

“Дуго времена нисам могао да се борим, а када сам поново почео нисам могао да ударим човека јако“, завршио је своју причу један од најбољих боксера свих времена.

Робинсон је средства из наредне четири борбе дао родитељима Џимија Дојла, а они су тим средствима купили кућу.

Ефекат меча на спорт

Иако je Робинсон до краја живота кривио себе што је његов ударац крив за смрт Дојла, он није убио 22 године младог борца. Дојл је раније претрпео много "штете" у својим претходним мечевима. Повреде су биле озбиљне до те мере да му је Калифорнијска боксерска комисија издала забрану да се бори.

Услед пропуста боксерске комисије која је дозволила Дојлу да се бори у Кливленду правила о прегледима и пријављивањима боксера за меч постала су ригорознија.

Након овог инцидента боксери који имају забрану у једној савезној држави нису могли да се боре у осталима.

Тежинске класе су након овог меча претрпеле последњу промену и постале су боље дефинисане, па су од постојећих осам у то време преформулисане на садашњих 17.

Мерења и прегледи бораца пред меч постали су строжији и више није долазило до намештања минималне килаже пред борбе којих је било у ранијим годинама.

Поред тога промењени су и заоштрени и стандарди у којима би лекар прекинуо меч услед повреда које борац задобије.