Робертино Милинковић – покретач и стратег шампионског тима у Формули 1 на води

Робертино Милинковић рођен је 1975. године у Земуну, где је дечачке и младићке дане углавном проводио на реци, са братом Мирославом и оцем Миленком, који је био активан у нижим Формулиним такмичењима на води.

Током каријере Милинковић је променио два тима, прво је био део посаде Абу Дабија, затим је радио у Атлантик тиму, да би пре годину дана направио трансфер у Стрејмеј рејсинг.

У једној сезони Формуле 1 на води постоји осам до 10 трка у којој учествују 20 такмичара из 10 тимова. Свака екипа се састоји од два возача, менаџера, радио везе, техничког координатора и механичара. Победник у трци осваја 20 поена и прву стартну позицију.

Дупла победа на старту сезоне

Прва трка у сезони организује се на језеру Тоба. Фебруара је Бартек Марзалек освојио Копико Велику награду Индонезије где је од старта до краја био први.

Уједно, то је био први и тријумф Пољака од 2011. године када је званично почео са такмичењем у Формули 1 на води.

"Када сам дошао у тим, приметио сам да чамац има фабричку грешку коју они нису видели. Направио сам план, отклонио квар и Марзалек је прихватио моју идеју. Звучи просто, али није баш тако као што сам рекао, јер је потребно време за фино сетовање, односно подешавање мотора чамца", истиче Милинковић.

Од најранијих дана, према властитом сведочењу, сваки слободан тренутак Роберто је користио да помаже оцу у сређивању тркачког чамца, будући да су до 1996. године у Београду организоване трке у нижим формулиним такмичења.

Наиме, Реберто се попут оца опробао у улози возача у Формули 3, средином деведесетих година прошлог века, међутим због недостатка новчаних средстава морао је да прекине са надметањем.

Самоуки механичар глисера у свет Формуле 1 на води званично је доспео баш као и његов колега, возач Марзалек, 2011. године.

Такмичење у којем Стремеј рејсинг наступа је Светско првенство, а постоје такмичења на нивоу континената и држава, као што су примера ради Аустралијски шампионат, Амерички или Јужноафрички.

"Светско првенство у трци глисера није омасовљено као као што је рецимо Формула 1 у аутомобилизму, али иде се у том правцу. У Индонезији је велики број људи испратио такмичење. Примера ради у Португалији имамо велику популарност“, казао је Робертино Милинковић.

Квалификациони периоди и пролазно време тимова у тркама одлучују о коначној додели шампионских бодова на крају сезоне.

"Петак, субота и недеља су три ударна дана у Формули 1 на води. Петком су слободни тренинзи, имамо два сата слободног времена где проверавамо перформансе чамца, јер мотор чамца не ради исто из сата у сат. То је двотактни мотор, 2.500 кубика, В6 конфигурација и има око 400 коња. Мотор издржи једну трку, али је потребно много штеловања и сетовања да бисмо достигли перформансу која нам је неопходна. У томе је највећа ствар, да пронађемо најиделнији ниво рада мотора. Дешава се и да не можемо да пронађемо, дешава се да каснимо... У поменута два сата штелујем темперетару мотора, ако се претера, мотор затегне или изгори, а када је хладан он је спор. Ту је најважнија веза између возача и мене. Догађа се да 50 пута подесим другачије перформансе на компјутеру и онда опет враћам претходне. За то време возач ми чита параметре у чамцу", каже Милинковић.

Током трке није дозвољено обављати поправке мотора или пропелера, као што је рецимо случај са мењањем пнеуматика у аутомобилизу. Међутим, помно се мотри на стање перформанци мотора.

Најважнији детаљи обаљају се управо за време тренинга, када се и доноси одлука о томе како ће возач наступити у одређеној трци.

У односу параметре који се возачу појављују на контролној табли у глисеру, за време тренинга, али и трке, преко радио везе, возач саопштава стање његовог глисера, а онда на сцену ступа, у случају Стрејмеј рејсинг тима - Роберто са препорукама Марзалеку, на основу дугогодишњег искуства и знања које Земунац поседује.

"Свака пропела има различит корак и снагу, а у односу на конфигурацију стазе подешава се елиса која се ставља на пропелер да би имао најбоље перформансе за дату стазу, то је један од најозбиљнијих задатака за рад током припреме", наводи Робертино Милинковић.

Највећа брзина коју глисер у Формули један на води може да достигне је 240 километара на час, међутим ретко се дешава да возачи током трке развију поменуту брзину, због кратких праваца на стази, али и из безбедносних разлога.

Приликом вожње, услед убрзања неретко се предњи део чамца подиже и до 40 центиметара изнад воде, те је видљивост са возачког места у појединим тренуцима скраћена.

Земун и егзотичне дестинације

Милинковићев живот своди на честа путовања.

Дестинације на којима се одржавају такмичења су поменута Индонезија, наступајућа Кина, Француска, Италија, Уједињени Арапски Емирати.

Рођени Земунац један је од ретких стручњака са простора Балкана који ради у неком од тимова Формуле 1 на води.

У зависности од трка он прилагођава приватне обавезе, а у чему му помажу и послодавцу у београдској фирми где је сталном радном односу.

Тимови Форлуме 1 на води долазе у земљу, односно на локацију где се надметање одржава минимално недељу дана пре дана трке. 

Уз свакодневне обавезе приликом припрема, а у вези са радом на чамцу, Милинковић пружа и саветодавне услуге возачу. За тај посао добија адекватна новчана средства од којих, како истиче може да живи и ради.

Возачи Формуле 1 у аутомобилизму спадају у најплаћеније спортисте света, док је ситуација у трци глисера на води потпуно другачија. Поједини спортисти, како наводи Милинковић плаћени су и могу од тих прихода пристојно да живе, али има и оних који су потпуни ентузијасти.

"Постоји неколико возача који су плаћени да би возили. То је рецимо Шон Торенте из Абу Даби тима, Ахмад ел Фахим из Виктори тима, а колико су плаћени, не знам прецизно, отприлике око 100.000 евра. То не значи да је тачно, а искрено ни не распитујем се. Већи део њих, трага за спонзорима. Примера ради мој возач (Марзалек), он има своје спонзоре из Пољске који му обезбеђују долазак и вожњу у Формули један на води", каже Робертино Милинковић.

Град на две реке

Уводни стихови песме Драгана Токовића "Растао сам поред Дунава" рекло би се да најсликовитије описују живот и рад Робертина Милинковића.

Растао сам поред Дунава,
поред добрих старих аласа.
Ловио сам шаране,
испраћао бродове
и снивао снове далеке…

"Мој дан, када сам слободан, почиње тако што ујутру пијем кафу и гледам у Дунав. Морам да одгледам мало у воду јер ме то смирује. Кажу да односи негативну енергију… Лепо је на Копаонику, лепо је свуда где се налазе добри људи, али ја ако не гледам у воду мени нешто фали. С чамцем могу да се возим цео дан, а могу и да га упалим и да седим у њему на 500 метара од обале да пијем флашицу воде… Мени је дан онда испуњен. Постоје и пар кафића у којима седим са погледом на Дунав", говори Милинковић с озареним осмехом.

Престоница Србије, познато је, лежи на две реке – Саву и Дунав.

У поређењу са стазама у Француској или Италији где се трке глисера одржавају у речним каналима, чини се да Београд има ширину, али и локације где би било могуће организовати макар једну трку у сезони Формуле 1 на води.

"Волео бих када би постојала могућност да се нека од трка у једној сезони вози у Београду. Наш главни град има могућности, лежи на две реке… Сигуран сам да би такмичење привукло велики број знатижељних људи да испрате трку и нема сумње да би прошло непримећено, јер глисери стварају велику буку, читав град би звонио од буке коју мотори глисера праве“, закључио је Роберто Милинковић, механичар Стрејмеј рејсинг тима у Формули 1 на води.