Футсал и фудбал – много разлика и једна велика повезаност

У Бразилу, недуго након што су Енглези донели фудбал у Јужну Америку (los ingleses locos, како су их описивали оновремени хроничари, гледајући их како се јуре међусобно и са лоптом у лукама, понајпре естуара Рио де ла Плате), лопта је постала јако важна.

Англо-бразилац Чарлс Милер je, након школовања у Енглеској, према једној полумитској причи, донео лопту и копачке у Бразил и убрзо је забава странаца постала опсесија локалаца. У свему томе, а сходно специфичностима климе, менталитета и социоекономских околности о којима би било илузорно нашироко сада говорити, фудбал се у Јужној Америци играо свугде где је то простор дозвољавао.

Данас је култ "пеладе", уличног фудбала у Бразилу (у осталим земљама познат је под другим именима, па се тако у Аргентини игра potrero фудбал, односно фудбал на слободним површинима у урбаним срединама), нешто што се сматра основом фудбалског образовања младих играча.

То иде тако далеко, да су у академији Ајакса дечаци некада играли фудбал на паркингу, а бетонски и терени са дрим врстама подлога (са песком, рецимо) чести су у тренинг центрима широм света.

Да скратимо једну јаку широку причу, довољно је рећи да је ово један од најбољих начина за развијање разноврсности моторике, како код дечака тако и код старијих, професионалних фудбалера.

SSG (small sided games) су основни елемент транажних јединица у елитном фудбалу, а оне чине, како и сам израз наводи, игре на скраћеном простору са смањењим бројем играча, са јасно дефинисаним место у оквиру тренажног микроциклуса (тренажним периодом између две утакмице).

Неки од најбољих фудбалера света почели су играјући, колоквијално, "мали фудбал". Неки су покушавали да крену у супротном смеру, па је тако Бразилац Фалкао, један од најбољих футсалера свих времена, покушао да игра фудбал, али тај експеримент није био најуспешнији.

Повезаности и сличности не могу бити јасније...

Онда заиста није необично што је неко пожелео да кодификује овај фудбал са мањим бројем играча и на мањем простору. То је урадио, пре 90 година, Хуан Карлос Серијани, уругвајски учитељ, који је саставио правила за игру на кошаркашком терену.

Футсал је био самосталан спорт (прва континентална конфедерација основана је у Јужној Америци средином шездесетих) све до 1989. године, када улази под окриље Фифе. Прво Европско првенство одиграно је 1999. године.

Најјасније разлике између два спорта виде се у чињеници да позиције играча нису подједнако јасно дефинисане у футсалу као у фудбалу. Постоје играчи који се називају "универзални" који, суштински, играју све. У футсалу "летећи голман" је такође опција, што је, наравно, ситуација у којој голмана привремено на терену мења играч.

Измене су неограничене и не морају се претходно најављивати, мада играчи на терен могу да уђу само на, за то, предвиђеном простору, тек након што играч кога мењају напусти игралиште.

Акумулирани фаулови доносе слободан ударац без опструкције (дакле, играч и голман су сучељени). Пет фаулова по једном делу игре су неопходни за ово.

Све ово, као и чињеница да сваки прекид (осим фаула) мора да се изведе за највише четири секунде, чине овај спорт вема динамичним.

У фудбалу постоје четири нивоа технике, односно четири разреда техничких елемената. И у овом сегменту два спорта се разликују, јер услови игре, па и мања лопта, конструисана тако да мање одскаче, намећу и њену другачију обраду у првом додиру, другачију биомеханику шута неретко, голманска техника је драстично другачија у односу на фудбал...