"Салто смрти" и Корбутин окрет – пола века касније совјетска олимпијка и даље одушевљава свет

Невероватна умешност, гипкост и прецизност Олге Корбут учинили су од ње једну од највећих гимнастичарки свих времена, а њен наступ у Минхену одушевио је свет 1972. године, а и друштвене мреже протеклих дана.

На Твитеру је снимак погледан више милиона пута, а изазвао је велику пажњу и на Редиту са хиљадама коментара.

Оно по чему се њен наступ издвајао од осталих јесу два изузетно рискантна и опасна покрета, од којих је један касније забрањен.

"Салто смрти" је назван специфичан начин њеног доскока – салто уназад са горње преко доње пречке. Разлог за назив јесте што би при најмањој грешци или погрешној процени гимнастичарка лако ударила главом или вратом у доњу греду.

Многи тренери су сматрали да је "маневар" превише опасан и забрањивали су својим гимнастичаркама да га изводе, а 80-их су две пречке додатно размакнуте па је такав покрет постао физички немогућ за извођење.

Други покрет који је Олга Корбут извела и који је привукао огромну пажњу је њен стој на горњој пречки, а онда салто уназад и хватање за пречку (почиње на седмој секунди снимка). Покрет је и назван по њој јер је прва гимнастичарка која га је извела.

Оно што је посебно занимљиво јесте да је друга гимнастичарка Елена Мухина не само изводила Корбутин салто, већ га и унапредила. Тако га је 1977. године, пре него што је "забрањен" урадила додајући на салто пун окрет око своје осе.

Треба напоменути и да је Мухина остала паралисана 1980. године покушавајући да изведе Томасов салто – њен тренер се надао да би тиме постала једна од ретких гимнастичарки које изводе елемент из мушке гимнастике.

Томасов салто је такође касније забрањен. Када се каже "забрањен" то није у потпуности тачно. У гимнастици не постоје "забрањени" покрети.

У бодовном систему елитне гимнастике сваки покрет носи одређени број бодова који се сабирају у укупном резултату. "Забрањени" покрети носе 0 бодова, па самим тим такмичари немају никакав мотив да их изводе.