Ђурђе Матић, између Фелпсовог рекорда и Игара у Паризу

Ђурђе је у Србији постао популаран после вести да је оборио Фелпсов рекорд, а његово достигнуће објавио је на Твитеру и амбасадор САД у Србији Ентони Годфри.

"Да, вест да сам оборио рекорд базена који је држао Мајкл Фелпс је стекла много више популарности него што сам могао да помислим. Мајкл Фелпс јесте највеће име у пливању, али овај рекорд није много значајан за моју каријеру. С друге стране, време које сам отпливао да бих оборио тај рекорд је јако добро за период тренинга у ком сам био пре тог такмичења."

Ове године измакло му је учешће на Играма у Токију, али је остварио Б норму. План је да буде део репрезентације Србије на наредним Играма у Паризу.

"Kао највећи успех досад у каријери издвојио бих Б норму за Олимпијске игре. Имао сам неке медаље са првенства Балкана у јуниорској категорији, али ипак бих рекао да је Б олимпијска норма мој највећи успех за сада. Мој циљ за прошлу сезону јесте био да дођем до Б норме што сам и успео, тако да сам био јако задовољан постигнутим. Што се тиче будућих циљева, волео бих ове сезоне да отпливам норму за Светско првенство које ће такође да се одржи у Јапану, а ако све буде ишло по плану, наравно да бих волео да наступим за Србију на Олимпијским играма у Паризу 2024. године."

Студира на Универзитету "Џорџ Вашингтон" где има све услове за озбиљно бављење пливањем, а каже да има времена да се посвети учењу и лако уклапа све обавезе.

"Рекао бих да су овде услови далеко бољи него што сам имао у Србији. Једна од добрих ствари овде је што као спортисти имамо доста помоћи око балансирања школе и тренинга. Све је организовано тако да могу да имам најбоље резултате у базену и у школи. Али и поред предавања и тренинга, имам довољно слободног времена да се посветим и учењу и другим стварима."

Пре Америке једно време провео је и у Хонгконгу, али није био задовољан условима за тренинге.

"Моја идеја је била да завршим школу и да се у исто време бавим пливањем. Хонгконг је изгледао као добра дестинација за то па сам се одлучио да видим како је тамо, јер знам доста људи који су ишли у Америку. Ја сам желео да пробам другачији пут и тако ми је Хонгконг звучао занимљиво. Ипак, нисам баш био задовољан како ми је било тамо. Када сам дошао сусрео сам се са доста препрека. На пример, универзитетски тим је имао тренинге само два или три пута недељно па сам морао да тренирам и у једном клубу, што се мени заправо јако свиђало, али није било довољно да бих остао тамо."

Ђурђе је рођен у Београду, где је и почео да се бави пливањем, у клубу Врачар. Питали смо га да ли планира у скорије време да се враћа у Србију или је Америка "обећана земља".

"Пошто сам најмлађи од четворо деце, моја браћа и сестра су пливали у ПК Врачар. Онда су и мене родитељи уписали на пливање када сам имао пет година. Kао мали нисам мого волео да пливам, али временом сам заволео пливање, а када сам напунио 11 година знао сам да је пливање нешто у чему бих волео да се истакнем. Од тада сам се много више посветио тренинзима. Вратићу се за лето у Београд. Не бих рекао да је Америка 'обећана земља' јер волим Србију и цела моја породица је ту. Ипак, тренутно овде имам боље услове како бих могао да достигнем све своје циљеве."

У слободно време Ђурђе обилази музеје, гледа филмове, а недавно је открио и чари кулинарства.

"Тренутно сам, поред школе и пливања, слободан само викендом и тада волим да се шетам и да истражујем град. У Вашингтону има доста музеја, па се у слободно време трудим да их обилазим. Јако волим да гледам филмове, а у последње време сам баш заволео да кувам. Испробавам разне рецепте па бих рекао да ми је кување постало нови хоби."