Шест ствари о Џоу Фрејзеру, најубојитијој левици у боксу

Иако је својим наступима у рингу исписао значајне странице америчког и светског спорта, Џо Фрејзер ће остати упамћен по чувеном ривалитету са још већом боксерском легендом Касијусом Марцелусом Клејом, овај Мохамедом Алијем...

Легендарни ривалитет са Мохамедом Алијем

Џозеф Џо Вилијамс Фрејзер, познатији као Џо Фрејзер или једноставно Смокин Џо, упркос сјајној боксерској каријери, постаће светски славан тек када буде ушао у ринг са до тада непобедивим Светским прваком Мохамедом Алијем.

Тај меч оставиће снажан печат на каријере и живот обојице боксера али и на сам бокс.

Те 1971. године у њујоршком "Медисон Сквер Гардену" сударила су се двојица непобеђених шампиона. Мохамед Али је претходно титулу изгубио пошто је одбио да иде у рат у Вијетнаму.

Фрејзер је имао 27 година и 26 победа (23 нокаутом), а Али 29 година и 31 победу (25 нокаутом). Тај меч је био најгледанији у директним преносима у свету а касније назван "Борба столећа".

У свом стилу Фрејзер незадрживо напада упркос бројним ударцима које је примио јер непобедиви бивши шампион Мохамед Али демонстрира свој чувени стил "лепршам као лептир, а уједам као осица". После 11. рунди Фрејзерове упорности Али посустаје, а у 15. рунди је први пут у каријери одлетео на под. Није то био класичан нокаут, али сва тројица судија су доделила победу Џоу Фрејзеру. Алију је у том мечу сломљена вилица.

Из преостала два меча Али је изашао као победник. Реванш у "Медисону" 1974. године, није био у жижи јавности, јер је Фрејзера победио и одузео му титулу Џорџ Форман, његов наследник на олимпијском трону из 1968. године, а Мухамед Али је победио на поене у 12 рунди.

"Трилер у Манили", како је назван њихов последњи дуел одржан 1975. године, била је једна од најбруталнијих борби у историји бокса и до тад најпрофитабилнија (приход 80 милиона долара). У борби која се и данас препричава славио је Али, тако што Фрејзеру није дозволио тренер да због повреда заврши борбу.

Гледао и учио од најбољих

Џо Фрејзер рођен је 12. јануара 1944. године у Јужној Каролини, а у свет бокса ушао је тако што је његов отац почетком педесетих купио црно-бели телевизор, а он је са породицом, као и целим комшилуком, гледао мечеве Шугар Реј Робинсона, Рокија Марћана, Вилија Пепа, Рокија Грацијана и других. Његова мајка је продавала сокове за четвртину долара током тих окупљања, а он је одлучио да је то прави спорт за њега.

Стаза шампиона и први пораз

Бавећи се аматерским боксом остварује несвакидашње резултате и чак три пута за редом 1961., 1962. и 1963. године осваја титулу шампиона Средњег Атлантика без иједног пораза. Наставио је у истом ритму и 1964. године и спремао се за одлазак на Олимпијске игре у Токију, али је судбина хтела другачије. У одлучујућем мечу је поражен од Бастера Матиса који му је био највећи конкурент.

Случајно на Олимпијским играна, али намерно до злата

Случај (или опет та судбина) је хтео да Фрејзер ипак оде на Олимпијске игре. Током припрема на једном мечу Бастер Матис је управо Фрејзеру задао ударац и - повредио руку! Морао је да одустане а на игре као прва замена одлази управо Фрејзер.

Но ту се „игра судбине" не завршава. На играма у олимпијском полуфиналу у другом минуту друге рунде против Јемељанова (СССР) и Фрејзер је сломио палац управо леве руке која му је била „најубојитија", али Смокинг Џо није човек који одустаје. И Јемељанова, као и Уганђанина Ојвела и Аустралијанца Меквина претходно, савладао је нокаутом.

"Болно или не, Џо Фрејзер из Бофорта, Јужна Каролина, иде на злато." - рекао је Фрејзер.

И освојио га је у финалу савладавши и Немца Ханса Хубера, са побређеном „најубојитијом левицом".

Пут професионалног бокса

Годину дана касније Фрејзер се отиснуо у професионалне воде и брзо постао познат по снажним ударцима којима је рушио 11 узастопних ривала, а 1970. године тукао је у петој рунди Џима Елиса у борби за титулу првака света у тешкој категорији. А онда су дошли на ред мечеви са Мухамед Алијем, али је то тешко описати.

Крај боксерске каријере

Боксерску каријеру завршио је 1976. уз кратак повратак 1981. године, са 32 победе (27 нокаутом), четири пораза и једном нерешеном борбом. Најубојитија левица у боксу....

По завршетку боксерске каријере, појављивао се у неколико филмова, давао глас у две епизоде Симпсонови, а његов лик је коришћен и у видео играма.

Тренирао је младе борце, а међу њима су били и његова ћерка Џеки Фрејзер-Лајд и син Марвис. Џеки се чак борила са Алијевом ћерком Лејлом и поражена је на малу разлику у поенима.

Фрејзер је изабран међу десет најбољих боксера свих времена, по стилу су га поредили са Рокијем Марћаном кога је гледао на црно-белом телевизору, члан је и Куће славних, а по одласку у легенду од њега се његов највећи ривал Мохамед Али међу првима опростио бираним речима:

"Свет је изгубио великог шампиона. Увек ћу памтити Џоа, уз поштовање и дивљење".