Дан када је Мухамед Али постао истински херој

"Немам проблема са Вијетнамцима. Они ме никад нису назвали црнчугом", рекао је Али пре почетка рата.

Дошао је у регрутациони центар у Хјустону и надлежни су га прозвали по имену које је добио на рођењу – Касијус Марселус Клеј млађи, али он ни после трећег позива није иступио.

Већ тада је био светски шампион у тешкој категорији, а нешто више од две године раније шокирао је свет преласком у ислам и придруживању "црним муслиманима". Променио је име у Мухамед Али и није желео да ратује против Вијетнама.

"Нећу да путујем 16.000 километара да бих помогао у убијању и паљењу других људи, само да бих помогао доминацију белих робовласника над тамним људима широм света. Ово је време и доба када такво зло мора да нестане. Зашто бих бацао бомбе и пуцао на смеђе људе у Вијетнаму, када су такозвани црнци у Лујвилу третирани као пси и одузета су им основна људска права."

Због одбијања војне дужности кажњен је новчано 10.000 долара и осуђен је пред потпуно белом поротом на казну затвора од пет година. Пошто је одмах уложена жалба и плаћена кауција, у затвор није ишао, али три и по године му је било забрањено да има такмичарске мечеве, после чега га је ослободио Апелациони суд.

"Украли су му три најбоље године његове каријере. Када је био на врхунцу, није могао да боксује." рекао је једном приликом тренер Анђело Данди.

Иако је у почетку својим ставом контрирао већини Американаца, они су временом схватили Алијеву поруку и прешли на његову страну.

Улице у Северној Америци биле су испуњене протестима против онога што се дешавало у Вијетнаму. Мишљење америчког друштва додатно је поларизовано, почевши да разуме Алија, касније га претворивши у огромног идола и утицајну личност читаве генерације.

Мухамед се вратио професионалном боксу и тада је започела златна ера овог спорта, у којој су још учествовали Џо Фрејзер и Џорџ Форман.

Чувене су "Борба у џунгли" и "Трилер у Манили", а Али се профилисао не само као један од најбољих боксера свих времена, већ и као једна од највећих и најутицајнијих личности у историји човечанства.

У аматерској каријери остварио је 100 победа и само четири пораза, док је у професионалном боксу као победник излазио 56 пута, уз само пораза. Вишеструки је шампион у више категорија и човек који је утеривао страх у кости свим противницима.

"Тешко је бити скроман када се велики као ја. Лети као лептир, боди као пчела. Руке не могу ударити оно што очи не могу да виде. Чак и ако сањаш да ме бијеш, боље ти је да се пробудиш и извиниш. Да ли ће бити још један боксер који пише песме, предвиђа мечеве, бије све редом, засмејава људе, тера им сузе на очи, а да је тако висок и веома леп као ја?", неке су од легендарних Алијевих реченица.

Мимо ринга његов живот је био таблоидно колоритан – имао је много љубавница и женио се пет пута – са Соњом Руа (1964-1966), са Белиндом Бојд (1967-1976), са Вероником Порше (1977-1986) и са Јоландом Вилијамс (1986), са којима је одгајио деветоро деце и добио много унучади.

Године 1984. јавно је објавио да болује од паркинсонове болести, а 3. јуна 2016. је преминуо у Скотсдејлу, у Аризони.

"Живот је коцка. Можете бити повређени, али људи гину у авионским несрећама, губе руке и ноге у саобраћајним удесима. Људи умиру свакога дана. Исто је и са борцима – неки умру, неки буду повређени, а неки наставе даље. Једноставно не дозвољавате да верујете да ће се то догодити вама."

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)