Плесачка репрезентација Србије на специјалној олимпијади у Аустрији

Нема плесача који није покушао да имитира Мајкл Џексона. Он је покретима победио гравитацију, а Марко Дамјановић својим плесом свакодневно побеђује предрасуде.

"Зато што волим да га гледам, а иначе сам научио његове кораке па и ја исто играм. Гледам на телевизији како он игра, а иначе плес је одличан", објашњава Марко.

Одличан је и Лале. Са 58 година, хип-хоп игра како не могу ни много млађи од њега. За плес који потиче из Америке, каже, конкуренцију има само на том континенту.

"У Србији немам конкуренцију, нико не игра тако добро као ја", наводи Лале и додаје да у добар пласман на такмичењу не сумња и нада се златној медаљи.

Тара, која плеше од малих ногу, осим ведрог – има и спортски дух.

"Мени је најбитније да ја учествујем. И драго ми је што ћу видети Грац јер никад нисам имала прилике", објашњава Тара.

Тамо ће имати прилику да се похвали и својим реквизитом.

"Сви хип-хопери имају качкете. Ово је качкет Новака Ђоковића, његов знак и његов потпис", наводи Тара.

Новак Ђоковић би се вероватно, као и ми, изненадио шта све може ова плесачка репрезентација. Не престају да изненађују ни тренера који је са њима готово сваког дана.

"Веома су инспиративни, знају да користе максимално све ресурсе које им је природа дала. Кад бисмо ми здрави имали то што они имају, где би нам био крај", објашњава Миодраг Кастратовић председник Асоцијације плесних организација.

Олимпијско путовање је тачка којом отварају такмичење са још 106 репрезентација.