Мачковић и Пивач прваци света за млађе сениоре

Финалну трку, у којој је био на челу од почетка до краја, извеслао је у времену 6:58.01 прошавши кроз циљ испред Француза Томаса и Лескиукса (6:59.44) и Американаца Стефанија и Верца (7:02.04), освајача сребра, односно бронзе. Четврти у финалу били су Аустријанци Колмајер и Аербах (7:08.97), пети Италијани Фавили и Дини (7:10.25), а последњи Јужноафриканци Холден и Мичел (7:11.76).

"Момци су били сјајни, пружили више од 100 одсто својих могућности и заслуженио стигли до злата. Обојица студирају у Америци, а одмах након завршетка напорне године стигли су у Србију, жртвовали свој одмор, подредили га припремама и жестоким тренинзима и ставили се на располагању државном тиму и Србији. Све им се то на крају исплатило, а заслужују да им се поклонимо за наступ у Ротердаму. У финалну трку су су ушли са тек четвртим временом из квалификација и са поразом од Американаца у својој групи. Због тога су пред само финале премештени у „лошију" стазу, број 3, пошто је почео да дува бочни контра ветар па су најбољи из квалификација добили стазе које су биле заштићеније. Упркос лошијим стартним условима договорену тактику су испунили од А до Ш. Извеслали су без компромиса, рано дошли до солидне предности, одолевали и одбијали многе нападе и на крају убедљиво освојили злато у конкуренцији изузетних чамаца. Њих двојица су вансеријски квалитет доказали и претходне две године године када су на светским првенствима за млађе сениоре освојили бронзе. Сада су били одлучни да оду корак напред и успели су у томе. Ниједног тренутка нисам посумњао да имају квалитет за највиши пласман, што се на крају показало као тачно", блистао је од среће тренер двојца без кормилара Лазо Пивач, некадашњи врсни веслач и Викторов отац.

Пивач и Мачковић, који су на претходна два светска првенства за сениоре до 23 године, у Варезеу 2014. и Пловдиву 2015, освојили бронзе у овој дисциплини, силовито су стартовали у свом новом финалу. После првих 500 метара имали су готово секунду и по предности у односу на Американце Стефанија и Верца, од којих су у Ротердаму изгубили у квалификацијама. Већ тада се видело да нико не може да прати паклен ритам наших момака који су на проласку кроз прву „хиљадарку" предност увећали на готово три секунде. И наредну четвртину трке Пивач и Мачковић су искористили да додатно умакну ривалима, тако да су у последњих 500 метара ушли са огромном залихом. Сигурно и сталожено извеслали су задњу деоницу, не дозволивши никоме ни да помисли да злато може да оде у неку другу земљу сем у Србију. Тријумфално су прошли кроз циљ, а високо подигнуте руке Пивача биле су само увод у велико славље поводом изванредног успеха и прве најсјајније српске медаље на светском првенству за сениоре до 23 године након злата четверца са кормиларом Александар Филиповић, Јован Јовановић, Игор Луцић, Лука Ђорђевић, кормилар Матеја Јошић на шампионату у Тракаију 2012. Иначе, ово је, уједно, и прво српско светско злато у конкуренцији млађих сениора у некој олимпијској дисциплини после равно 11 година, када су на Светском првенству за сениоре до 23 године у Амстердаму 2005. Ива Обрадовић, те Јован Поповић, Горан Тодоровић, Чедомир Никитовић и Горан Јагар тријумфовали у конкуренцији женског скифа, односно четверца без кормилара.

"Пресрећни смо. Пре шампионата смо најавили злато, успели смо да испунимо обећање, а нисмо губили веру у себе ни после квалификација. Изгубили смо од Американаца у групи, али смо знали да то није реално стање ствари јер су услови на стази били катастрофални. Одлично смо се припремили за финалну трку. План је био да се што боље залетимо од самог почетка и да покушамо да у последњих 500 метара уђемо као први, јер смо знали да је финиш наш. Успели смо у томе, упркос јаком бочном контра ветру због којег је било много теже управљати чамцем, посебно у стази 3 где смо ми веслали. Када смо видели да у задњу четвртину трке улазимо као први знали смо да ништа не може да нас одгура са пута ка злату. Постали смо светски прваци у конкуренцији млађих сениора у којој можемо да наступамо и догодине. Будући да смо већ постали најбољи на свету питање је да ли ћемо се у овој конкуренцији огледати и 2017.", истакао је Виктор Пивач.

И штрокер шампионског двојца без кормилара био је презадовољан успехом у Ротердаму:

"Величанствен је осећај бити светски првак. Нама је то пошло за руком из трећег покушаја, будући да смо на два претходна светска првенства за сениоре до 23 године били трећи. Не могу да кажем да смо у финалу извеслали трку живота. Било је малих техничких грешака, али смо уз огромну борбеност и фанатичну жељу успели да надвисимо све ривале. Ово је само још један велики корак у нашим каријерама, а још снажније ћемо наставити даље", казао је Мартин Мачковић, који је после финала био на редовној допинг контроли и који се u суботу враћа за Америку.

"Нећу имати ни дан одмора будући да ми ускоро почињу предавања на Берклију и већ у суботу морам назад у Америку. Међутим, не жалим се. Школски распуст сам максимално искористио за тренинге, а светско злато је више него довољна награда за сво време које сам уложио у веслање овог лета", додао је Мачковић.