Преминуо Мухамед Али

Мухамед Али, бивши боксерски првак света у тешкој категорији, пребачен је у болницу у Финикс у америчкој савезној држави Аризона почетком недеље због респираторних проблема.

Легенда бокса Мухамед Али биће сахрањен у петак у свом родном граду Луивилу, у америчкој савезној држави Кентаки, саопштио је портпарол породице.

Сахрана ће бити одржана у два сата поподне по локалном времену и биће отворена за јавност, преноси АП.

Портпарол породице је рекао да је Али био грађанин света и да би желео да људи из свих слојева могу да присуствују том догађају.

Сахрана ће бити преношена и путем интернета, наводи АП. Свечане говоре одржаће бивши председник Бил Клинтон, глумац Били Кристал и спортски коментатор Брајант Гамбел.

"Ово је веома тужан дан, човече. Волео сам Мухамеда Алија. Он је био мој пријатељ. И никад неће умрети", изјавио је поводом Алијеве смрти Дон Кинг, чувени промотер који је организовао неке од Алијевих највећих мечева.

"Као и дух Мартина Лутера Кинга и дух Мухамеда Алија ће наставити да живи, он је представљао читав свет", истакао је Кинг.

Рођен као Касијус Марселус Клеј 1942. године, почео је да боксује тек са 12 година, након што му је украден бицикл. Локални полицајац га је после пребијања лопова охрабрио да почне да тренира бокс, како би "каналисао свој бес".

Променио је име у Мухамед Али 1964. године, после примања ислама (у међувремену је кратко био и Касијус Икс, под утицајем познанства са Малколмом Иксом). Говорио је да је Касијус Клеј било његово "робовско име".

"Моје име је Мухамед Али и ти ћеш га изговорити баш тамо, у центру ринга", узвикнуо је Али ка Ернију Терелу, који га је упорно називао Касијус Клеј, пре него што га је Али ударио по лицу током телевизијског интервјуа.

Али, чији је ум био бритак као и ударци којима је обасипао противнике, доминирао је боксом две деценије пре него што време и Паркинсонова болест, изазвана хиљадама удараца у главу, није окончала његову каријеру 1981. године.

Он је освајао и бранио шампионску титулу у историјским мечевима на егзотичним локацијама, дизао је глас у име афроамериканаца, а познато је и да је одбио да га регрутују у америчку војску током рата у Вијетнаму.

"Да пуцам на њих због чега? Никада ме нису звали црњо (nigger, погрдни назив који се у САД упућује афроамериканцима). Никада ме нису линчовали. Никада нису хушкали псе на мене, никада нису силовали и убили моју мајку и мог оца", објашњавао је Али своје противљење регрутовању и уопште ратовању. Због своје одлуке, повучена му је лиценца за бокс и није се борио три године. 

"Он је био најбољи боксер свих времена, али је његова боксерска каријера мање важна у односу на допринос који је он дао свету", изјавио је промотер Боб Арум.

"Али је учинио више на промени међурасних односа и становишта људи чак и од Мартина Лутера Кинга", навео је Арум.

"Ја сам Америка. Ја сам онај део који не желите да признате. Али навикните се на мене. Црн, самоуверен, дрзак. Моје име, не ваше; моја религија, не ваша; моји циљеви, само моји. Навикните се на мене", позната је његова изјава. 

Упркос својој тешкој болести, Али је путовао по читавом свету, а сви су га примали са одушевљењем упркос томе што није више могао да користи свој моћни глас, а успевао је да комуницира тек слабашним осмехом или трептајем ока.

Алија, који је на врхунцу каријере био импозантна фигура са 190 центиметара и 95 килограма, поштовали су милиони људи широм света. Увек су га најављивали и увек су му се обраћали по надимку који је носио – The Greatest (Највећи).

"Ја сам највећи, рекао сам то и пре него што сам знао да то јесам", објаснио је једном.

Мухамед Али се борио током три различите деценије, а каријеру је завршио са скором од 56 победа (од чега 37 нокаута) и пет пораза. Био је и први човек који је три пута освојио титулу шампиона света у тешкој категорији.

Позната је и толико пута поновљена реченица којом је Али, никада стидљив када је требало причати о сопственом умећу, покушао да опише свој стил борбе.

"Лебдим као лептир и убадам као пчела (I float like a butterfly and sting like a bee)".

Пре борбе са Сонијем Листоном, Мухамед Али је био врло одређен у вези са стварима које ће се дешавати.

„Погодићу Листона са толико удараца из толико углова да ће мити да је опкољен", рекао је, али ту није стао:

„Сони Листон је ништа. Човек не уме да прича. Човек не уме да се бори. Потребни су му часови говора. Потребни су му часови бокса. А, с обзиром да ће да се бори са мном, потребне су му и лекције падања".

Често је својим ривалима давао надимке, па је тако Фрејзера прво звао "Чича Тома", а касније и "Горила". Уочи меча са Џорџом Форманом 1974. године, свима познатом и као The Rumble in the Jungle, Али је решио да рецитује.

„Рвао сам се са алигатором. Борио сам се са китом. Заробио сам муњу, бацио гром у затвор. Прошле недеље сам убио стену, повредио камен, послао циглу у болницу. Толико сам опак да је лековима од мене лоше".

Пре борбе са Арчијем Муром 1962. године, Али је кредом предвидео да ће га нокаутирати у четвртој рунди. Јесте.

Две године касније, на Флориди, "нокаутирао" је и Битлсе...

А боље није прошао ни Франц Бекенбауер...

"Продрмао сам свет", рекао је једном Мухамед Али. Сада се тај свет опрашта од њега. Поводом Алијеве смрти огласили су се и своје жаљење и тугу изразили људи из свих крајева планете, свих сфера јавног, културног, политичког, друштвеног и, наравно, спортског живота.

Када је дошао тренутак повлачења из професионалног бокса, Мухамед Али је остао доследан себи.

„Да ли ће се икада појавити борац који пише песме, предвиђа рунде, побеђује свакога, засмејава људе, тера их на плач, висок је и екстра леп као ја?".

„Неће ми недостајати бокс. Ја ћу недостајати боксу", закључио је. Колико је само био у праву...