Сергеј Макаров посетио Београд

Макаров је рођен пре 56 година у Чељабинску где су два старија брата већ играла хокеј а мали Сергеј покушавао да их прати јурећи за њима по кући и на залеђеним плочама током дуге зиме. То му је донело нешто што га је одвајало од других, брзину.

"Браћа су ме увела у хокеј. Они су на мене пренели ту страст."

Сергеј је био бољи од њих, па иако је било много спора у вези са тим колико је талентован, имао је срећу да су тренери који су га водили имали боље мишљење од јавности и стручњака, и на крају крајева су имали чврст карактер па је Макаров брзо отишао у ЦСКА са којим је више пута освајао титулу СССР.

"ЦСКА је био изузетан клуб али моје срце је са Трактором из Чељабинска."

Колико је био доминантан показује податак да је током 11 година девет пута био најбољи по броју поена (голови и асистенције) у шампионату Совјетског Савеза.

У репрезентацији је био од 1977. када га је Виктор Тихонов позвао да игра што је изазвало негодовање стручњака. Али са Макаровим у тиму Совјети су узели титулу првака света годину дана касније после два неуспешна похода на трон и више није било повратка. Освоји је осам шампината планете.

Сребро су узели у Лејк Плесиду 1980. а злато у Сарајеву 1984. и Калгарију 1988.

"Не сећам се много Сарајева као града јер ми смо допутовали, играли утакмице и отишли. Али био је то велики успех за нас."

Већ тада је изузетно функционисала једна од најпознатијих постава свих времена, голман Третјак, Фетисов и Касатонов и чувени КЛМ трио: Крутов, Ларионов и Макаров.

"Разлика између тадашњег времена и овога данас је да смо ми играли десет година заједно. То је између осталог била тајна нашег успеха. Данас се много чешће мењају поставе."

На лето 1989. одлази у Америку да игра хокеј за Калгари Флејмсе. Мада се често свађао са тренером и саиграчима ипак је освојио награду за „бруцоша године" иако је тада имао већ 31 годину.

Зато је уведено правило да се у обзир узимају само хокејаши млађи од 26 и названо је „Макаровљево правило".

"Мени није био проблем да се уклопим у друштво, није ми то био културни шок јер смо ми играли у Северној Америци више пута. А ја сам вам био као ново дете у породици. Већи проблем ми је био начин игре."

После неколико успешних сезона завршио и покушаја да се успешно реактивира коначно је завршио каријеру 1997. када је имао скоро 40 година.

Неко време је живео у Калифорнији али се пре десетак година вратио у Чељабинск где ради као нека врста агента.

"Извините што слабије говорим енглески, дуго га нисам причао..."

И даље посећује хокејашке утакмице, проводи време са породицама своје браће и сестре јер је већи део његове остао у Америци где су му се родили син и кћерка из другог брака.

"Значи ми што сам поново у Чељабинску. Осећам се добро у том граду."

Прати и КХЛ који је постао нека врста европске верзије НХЛ.

"Знате, КХЛ је на добром путу али ипак је ту велика разлика. НХЛ траје 100 година а КХЛ седам."

Овог викенда је био у Србији на утакмици ветерана у Београду где је била испуњена ледена хала Пионира.

"Најважније у овом тренутку у Србији је да је хокеј и даље жив. Ми знамо у Русији и за Новака Ђоковића, и за кошаркаше, и за рукометаше... али не и за хокејаше. Ипак, важно је да се игра."

Сергеј Макаров је члан Међународне куће славних у избору светске хокејашке федерације али није никада ушао ни у шири избор за Кућу славних Ен-Ха-Ела због чега се и дан данас воде расправе у Америци.