Естонци намучили Србију на почетку, "орловима" ипак припао први сет (РТС 2)

Естонци су прилично намучили наше одбојкаше. Таман се учини да се лако стекне пристојна предност, кад - ето егала. Тек је прошао први сет на Европском првенству, још постоји простора за напредак, како на овом мечу, тако и надаље. Добро се кренуло.

Врло важан поен Лубурића у дугој размени за 22:21. Могло је да оде на обе стране, на сву срећу окончало се у корист Србије. Након спасоносне реакције либера Негића на мрежи, Батак се одлично сналази и висинској борби за лопту.

Естонци су се приближи на 20:19, захваљујући пар лошијих реакција наших играча. Делује да Србија може боље и да допушта ривалу да је на егалу.

Четири нанизана поена српске екипе, која се враћа на сигурнију дистанцу. Естонци нису искористили моментум за преокрет.

Ривали дишу Србији "за вратом" и користе пропусте наше екипе. Долазе до изједначења, додуше услед грешке судија и након челенџа, пошто је поену Естоније претходио додир лопте са подлогом.

Србија преузима контролу на почетку серијом 4:1. Селектор Естоније је био приморан да рано затражи тајм-аут. Сервис је непоуздан.

Искусни 32-годишњак одмах доприноси својим искуством са три поена на разноврсне начине. Смечује, блокира и опасан је на сервису.

Србија је прва сервирала, а први поен узима Естонија.

Мариновић, Батак, Перић, Лубурић, Недељковић, Стефановић и либеро Негић.

Две селекције су до сада одиграле четири званична меча и "Орлови" су славили у сва четири сусрета, уз укупан сет-количник 12:4. Састајали су се и на претходним европским шампионатима. На првенству 2017. Србија је победила после велике борбе са 3:2, док је на последњем сусрету 2023. године била убедљива са 3:0 (25:16, 25:23, 25:22). Победа 3:2 је сотварена и 2015, а 3:0 је било у квалификацијама за Светско првенство 2009. године.

Репрезентација Естоније је последњих година редован учесник завршних турнира. Ово ће им бити осмо учешће на Европским првенствима, а најбољи пласман остварили су 2015. године, када су заузели 11. место. Иако не спадају у круг фаворита за медаљу, представљају дисциплинован и неугодан тим који може да пружи снажан отпор.

Српска одбојка има изузетно богату историју, а као правни наследник Југославије и Србије и Црне Горе, баштини неке од највећих успеха. Круна је златна медаља са Олимпијских игара у Сиднеју 2000. године, уз бронзу освојену четири године раније у Атланти. Репрезентација је три пута била првак Европе (2001, 2011, 2019), а освојила је и Светску лигу 2016. године, чиме је потврдила статус светске одбојкашке силе.

На Европским првенствима је наша земља покупила чак 12 медаља. Све је почело са чувеном бронзом 1975. у Београду, а друга је дошла четири године касније. Уследила је суша од 16 година и нове "златне" генерације, која је свој низ медаља започела бронзом 1995. године. Укупно, накупило се осам бронзи, једно сребро и три злата.

Правила турнира налажу да четири најбоље пласиране екипе из сваке групе обезбеђују пласман у осмину финала, где почиње нокаут фаза. 

У осмини финала, тимови из групе Ц укрштају се са репрезентацијама из групе А, у којој се налазе Италија и Словенија, што наглашава важност освајања што боље позиције у групи ради потенцијално лакшег противника у наставку такмичења.

техничари: Никола Јововић и Алекса Батак,
коректори: Дражен Лубурић и Вељко Машуловић,
либера: Вукашин Ристић и Стефан Негић,
средњи блокери: Александар Недељковић, Немања Машуловић, Александар Стефановић и Стефан Кокеза,
примачи: Марко Ивовић, Миран Кујунџић, Павле Перић и Лазар Мариновић.