Шта Мурињо хоће?

Тек, Мурињо је кроз тај разговор открио своју страну личности која је искреношћу привукла многе који му нису били склони. Он има две основне црте карактера а она о којој овде реч показала се на самом крају. Када сам му на поклон дао лоптицу са потписом Новака Ђоковића, рекао је: „Хвала, ово ми значи... волим тог момка... он је један од оних који показује карактер на терену. Волим људе са карактером."

То је он, човек са челичним карактером. Можемо се спорити око тога какав је тај карактер и да ли више подсећа на џентлмена у лику Џемса Бонда или на углађену варијанту Тонија Сопрана, али да привлачи пажњу то је неоспорно. Уосталом, он је  магнет за све. За потврду није потребно да идете даље од своје супруге или девојке. Шта мислите, зашто су у среду гледале са вама утакмицу када су већ из видео клуба донеле ону љубавну мелодраму...

И док сада сви причају шта је Мурињо говорио на конференцији после утакмице Барселоном, и потврђују како је оправдано покретање дисциплинског процеса против њега, у заборав је пао један његов већи, можда највећи, грех.

Како је могуће да нико од новинара широм света не подсети на причу о Андерсу Фриску, судији који је због претњи смрћу њему и његовој породици морао да прекине да се бави овим послом. Швеђанин је наиме 2005. године искључио Дидијеа Дрогбу у утакмици Лиге шампиона у којој је Челси играо против Барселоне (интересантно, зар не?). Мурињо је после испадања изјавио да је Фриск у полувремену те утакмице разговарао са тренером противничке екипе, Франком Рајкардом и да је на његов наговор утицао на резултат. То је покренуло лавину... Мурињо је кажњен са две утакмице забране вођења екипе а Фриск... њему се живот окренуо наглавачке.

Приче о томе да се током забране шверцовао у корпи за веш да би дошао до играча у свлачионици, да је користио модерне комуникационе уређаје да би био у контакту са стручним штабом, изјава да „утакмица почиње на конференцији за новинаре"... и многе, многе друге ствари говоре само о томе какав је он.

Шта Мурињо хоће? Он хоће да победи по сваку цену. Сваку дозвољену цену! Тај? Па тај је гарантовано користио дрвено јаје док се куцао за Ускрс.

Али све док се Мурињо буде држао у границама пристојности и не дозволи му се да његово тумачење морала буде образац понашања дотле ће он бити прихватљив. Размишљајући о томе како план који он спроводи функционише, у Барселони су почели да копирају Муриња. Они не ударају подмукло али падају чим их неко мрко погледа. И сада знају да приговарају судији готово исто као и Реалови људи. Као када гледате сопствени одраз у искривљеном огледалу. А оба тима, оба тренера су у среду на терену била зато што знају фудбал, можда најбоље на свету.   

Као што данас жалим што нема Џона Мекинроа, Ерика Кантоне или Чарлса Барклија...тако ће једног дана недостајати Мурињо и зато - чувајмо (се) Муриња...