Посебни - Докторска дисертација

Може се само претпоставити шта би Хеленио Херера, најживописнији од његових претходника у Интеру, мислио о Мурињовој дрскости да почне утакмицу са Дијегом Милитом, Самјуелом Етоом и Гораном Пандевим. Херера, познат и као "Ил маго", или мађионичар, водио је тим до узастопних титула првака Европе средином 60-их и био је творац "катанаћа", система бескомпромисне одбране, који је италијанске тимове учинио тешким противницима.

Посебни има своје идеје. За њега, најбољи начин одбране је да се развуче противничка последња линија. Али за најсофистициранијег од свих тренера, то обично не значи бацање свих снага у напад. То представља комбинацију уметности транзиције, која захтева не само ритам и опрез, већ и позициону дисциплину.

Када је Посебни дошао у Челси променио је претходни слободни, али нестабилни систем у 4-3-3 у коме је превладавала брза транзиција из одбране у напад. Његов Челси био је безосећајно агресиван и атлетски спреман као ни једна претходна генерација са Стамфорд бриџа. Резултат су биле две титуле и статус најпоштованијег менаџера у клупској историји.

У Италији, прича је текла другачије. Три деценије нефункционалан клуб, док му у јеку скандала није поклоњена прва од четири узастопне титуле у Серији А, Интер је увек играо у сенци Херерине филозофије. Мурињо је наставио низ шампионских титула које је започео Роберто Манћини, али није успео да задобије поштовање и дивљење какво је уживао на Фулам роуду. Прошле ноћи, међутим, коцкао се на начин који ће ретки пропустити да поздраве.

Гледао је снимак прве утакмице, како је рекао пред почетак утакмице, најмање седам пута, потврђујући изјаву Френка Лампарда да се ни један од менаџера под којима је радио темељније не спрема за уаткмицу. Нови елемент, међутим, било је присуство Роса Турнбула, трећег голмана Челсија, који је заузео место повређених Петра Чеха и Енрикеа Иларија, што је уз недавне брљотине Џона Терија, могло бити на уму тренера Интера.

Уколико јесте, изненађење је што представници италијанског клуба Турнбулу током првих 45 минута нису приредили ни један истински неугодан тренутак. Ето, Милито и Пандев су имали доста контаката са лоптом, којима их је хранио Весли Снајдер и праћени моћним упадима Мајкона по десној страни, али је бивши резервни голман Мидлсбороа био добро зааштићен последњом линијом одбране.

Слична ситуација била је и на другој страни, где је Жулио Сезар, прво голман Бразила и ученик Франћеска Толда који је 28 пута вранио за Италију, такође био неометан. Дидије Дрогба и Николас Ањелка су често претили али је неустрашиви пар који чине Лусио и Валтер Самуел увек био на месту да отклони опасност, понекад и својим телима.

Мурињове тврдње да је Челси још увек његово дело потврђене су две минуте после одмора, када се распао Интеров напад, а Челси експлодирао, па се лопта кратала од Ањелке до Малуде, па затим до Дрогбе, прелазећи 70 метара за свега пар секунди. Ипак, Интер је требао да дође у вођство после сат игре, када се Пандев изненада нашао сам, али је оклевао и пружио прилику Јурију Жиркову да бриљантно интервенише. Минут касније, Милитов ударац натерао је Турнбула на прву озбиљну одбрану. Играло се тачно сат времена.

На клупи, Мурињњо је седео окружен свитом помоћника познатих још из његових дана у Челсију, намештајући крагну капута и повремено скачући како би дао играчима детаљне инструкције. Када је Снајдеров центаршут прелетео све нападаче, менаџер је на ретку грешку Холанђанина реаговао бесом снаге хиљаде волти.

Можда је то упалило јер је Снајдеров следећи потез био пас, после кога је Ето прогурао лопту поред Турнбула, прецизношћу која се може поредити једино са правовременошћу утрчавања. Бивши плејмејкер Реала је претио Челсијевој одбрани целе вечери и коначно је награђен.

"Ил маго", можда, не би одобравао методе које користи Посебни, али би свакако аплаудирао резултату.