Турска фаворит – шта Србија може да искористи

Кошаркашка репрезентација Србије у дуел против Турске улази са резултатским императивом који превазилази тренутни пласман. Прво место у групи Ц носи предност у преносу бодова у другу фазу квалификација, а самим тим и значајно повољнију позицију на путу ка Светском првенству 2027. године.

Оно што овај меч чини комплексним и занимљивим јесте и тактичка припрема тренера.

Српски селектор Душан Алимпијевић гради игру на дефанзивној структури, дисциплини у ротацијама и контролисаном нападу са јасним хијерархијама у играчком кадру.

У условима без НБА играча, Србија је приморана да игра у уском ритму, са стрпљивим нападима и наглашеном колективном одбраном. Простор за импровизацију или индивидуална решења је ограничен.

Са друге стране, Ергин Атаман традиционално инсистира на високом нападачком потенцијалу и индивидуалној иницијативи. Бржи темпо и већи број поседа одговара Атамановим изабраницима. Може се рећи да се турски стручњак ослања на играчку креативност, пре свега на бековским позицијама и шуту с дистанце.

Турска је у прва два кола квалификација управо на тај начин стигла до убедљивих победа против Босне и Херцеговине, односно Швајцарске.

Осам евролигаша с Атаманом на кормилу

Важно је напоменути да је Турска у Београд дошла с ростером који има искуства. Чак осам кошаркаша наступа у евролигашким тимовима, што подразумева навику на висок интензитет и тактичку дисциплину.

Истовремено, седморица играча са актуелног списка – Џеди Осман, Фуркан Коркмаз, Омер Јуртсевен, Сертач Шанли, Тарик Биберовић, Онуралп Битим и Ерџан Османи – били су део тима који је на Евробаскету савладао Србију 95:90. То искуство директног успеха може имати психолошку вредност у завршници.

Србија је ослабљена одсуством НБА играча, али повратак Николе Калинића у национални тим доноси стабилност на оба краја терена. Његова улога није искључиво статистичка, већ организациона – у контроли ритма и дефанзивној комуникацији.

Ипак, поред свих индивидуалних и тимских квалитета и Турска поседује слабости. Иако је физички снажна у рекету са Јуртсевеном и Шанлијем, има јасну слабост у креацији напада. Без елитног плејмејкера (Шејна Ларкина) који константно разбија прву линију одбране, напад може да постане статичан и предвидив, посебно ако се заустави први пик-ен-рол.

Ту постоји простор да Србија нападне агресивним притиском на лопту, што уосталом Алимпијевић и инсистира, честим преузимањима и затварањем линија додавања ка ниском посту, приморавајући Турску да шутира из лоших, неизграђених позиција.

Тактички, меч би могао да се отвори борбом за скок и контролом темпа. Турска ће у уводу вероватно покушати да спусти лопту у рекет и успостави физичку доминацију, док је за Србију кључно да убрза игру, рашири одбрану кроз рани пик-ен-рол и натера високе играче Турске да бране простор, а не позицију.

Тактичке замисли предуслов за победу

Контрола скока намеће се као један од пресудних фактора меча. Турска располаже снажном и физички доминантном унутрашњом линијом, што им може донети велики број офанзивних скокова и обезбеди друге нападе.

Уколико Србија не буде стабилна у затварању рекета и преузимању дефанзивног скока, гостујући тим могао би да дође до додатних поена из поправних покушаја, што често мења ритам и психолошки ток сусрета.

Подједнако значајна биће транзициона одбрана домаћина. Турска тежи бржем протоку лопте и раној реализацији у нападу, посебно после освојене лопте или дугог скока. Уколико уђе у серију лаких поена из контранапада, утакмица ће се кретати у правцу који одговара Атамановом концепту.

Шут за три поена представља додатну тактичку осу. Турска има више играча способних да креирају позицију и реализују са дистанце, како из изграђеног напада, тако и након продора и повратног додавања.

Србија ће морати да затвори прву линију додавања после улаза у рекет и спречи отворене позиције, јер би серија погођених тројки могла брзо да преокрене резултатски однос.

На крају, контрола завршнице могла би да буде одлучујућа. Турски састав има више играча са искуством наступа на великим такмичењима и у евролигашким оквирима, што у неизвесном финишу доноси сталоженост у доношењу одлука.

Огњен Добрић једини са Евробаскета у тиму Србије

Последњи међусобни дуел, одигран на Евробаскету, прекинуо је више од деценије дуг низ победа Србије, односно 11 тријумфа заредом.

Иако је тај пораз уследио у специфичном турнирском контексту, остаје чињеница да је Турска показала способност да нападачки казни сваки пад концентрације.

Из играчког кадра који је доступан селектору Алимпијевићу за меч у Београду на Европбаскету играо је само Огњен Добрић.

Овај сусрет, стога, није само борба за врх табеле, већ и тест тренерских концепата.