Дерик Роуз – кад убод трна засени лепоту цвата

У објави о пензионисању НБА ветеран Дерик Роуз навео је да "свако од нас има своју 'шта би било, кад би било' причу“. Његова је посебнија од осталих. Најмлађи НБА МВП свих времена поседовао је моћ и таленат да промени историјске токове, заоставштине и биографије, да буде Џорданов наследник у Чикагу, али су два нагла корака били довољни да се све преокрене.

Док се генерација "Зед“ одушевљава потезима Џа Морента, "миленијалци“ тек дигну палац горе одобрења, знајући да су тако нешто већ имали прилике да виде. У питању је Дерик Роуз. Невиђене експлозивности за бека, наглих промена правца и муњевитог одраза, Дерик је био лице нове генерације и неке нове кошарке у којој ће атлетски потентни плејмејкери поентерских тенденција водити главну реч.

Булси нађоше "свог" Џордана

Тек годину дана на универзитету Мемфис било је довољно за најмлађег од четворице браће рођених на озлоглашеној јужној страни Чикага било је довољно да прикаже своје квалитете, а домогао би се и титуле да Марио Чалмерс није спасио Канзас са звуком сирене, погодивши један од најчувенијих шутева у историји "Мартовског лудила“.

Први пик 2008. године припао је Булсима. Десет година од распада династије, Чикаго се нашао у лутању и таворењу и, како то судбина сама посложи, баш у том периоду се указала прилика за спас. Њихово дете.

Роуз је био потпуно логичан избор за првог пика, и по заслугама и по локалпатриотизму. Није их изневерио – награда за рукија године, пут у плеј-оф и велика борба у првој рунди са браниоцем титуле Бостон селтиксима. Та серија окончана у седам мечева се дан-данас сматра за једну од најдраматичнијих икада.  

У другој сезони већ постаје ол-стар, први из редова Булса од Џордана, бележећи 20 поена по мечу. Лебронови Кавалирси зауставили су Булсе у првој рунди. Доласком Тома Тибодоа на клупу, почиње нова ера у историји франшизе са Роузовим "хладним" лицем и експлозивним ногама као основом.

Одраз до НБА врха

Лето 2010. искористио је за освајање светског злата у Турској као део младог састава, чији су носиоци начинили значајан напредак у надолазећој сезони. У екипи са Кевином Дурентом, Стефом Каријем и Раселом Вестбруком, ко је био први са МВП знањем? Па, Дерик.

Роузова сезона 2010/11. представљала је прави "блокбасктер". Дефанзивно окренут и нападачки лимитиран тим је са 25 поена носио до најбољег скора на Истоку са 61-20. Говоримо о Истоку са тек оформљеном "великом тројком" у Мајамију, "великом четворком" у Бостону, Двајтом Хауардом на врхунцу у Орланду... Са 22 године и шест месеци именован је за МВП-а, најмлађег у историји. Леброн Џејмс је све своје МВП трофеје освојио од 2009. До 2013. године. Једино је плејмејкер од 191 центиметра висине био заслужан за прекид петогодишње доминације.

Морали сте да будете савременик те епохе да бисте заиста схватили шта је Роуз представљао. Апсурдна, готово самоубилачка, комбинација тајфунске брзине и ракетне експлозивности на терену. Електрицитет је био видљив у сваком покрету, приликом јуриша у контранападе, у наглим променама правца, суножним наскоцима под оштрим угловима, улетима у рекет и одразима за шут са полудистанце. Горан Драгић је "спасао" своју каријеру, пошто је врло лако могао да постане "онај преко кога је Роуз закуцао капуљачу".

Све то је постигао док је још био под "руки уговором" и у сезони НБА локаута. Баш у том периоду је донесено ново правило о "назначеном играчу", тј. оном имену које сме да потпише нови максимални петогодишњи уговор, годину дана више него по ранијем правилу, са чак 30 посто удела из буџета за плате, уколико се домогне неке од најзначанијих НБА награда и звања ол-стара. Названо је "Дерик Роуз правило".

Имао је цео свет под својим ногама. Управо ће га те ноге издати.

Моменат наглог пада

Дванаест поена разлике на минут и 22 секунде до краја првог дуела прве рунде Истока. Први носиоци на домаћем паркету "Јунајтед центра" рутински довршавају скромну Филаделфију на почетку плеј-офа у сезони 2011/12. Дерик креће у свој препознатљив јуриш као кошу, зауставља се с обе ноге. Следи одраз. Кобни одраз. Пада и грчевитог израза лица хвата се за лево колено. Моменат кад све стаје.

Оно у шта се највише уздао га је и издало. Сопствено тело. Оружје се похабало, а власник је настрадао.

Дуго је трајао опоравак, дуже од читаве сезоне. Како је сам тврдио, Роуз је ушао у сезону 2013/14 са још јачим одразом него раније. Звучало је обећавајуће. Ако је већ осетио последице својих наскока и санирао их, наплатио се и данак брзине. На мечу са Портландом 22. новембра, тек 10 од старта сезоне, приликом наизглед безопасног скретања без лопте у рукама повредио је и десно колено. Прегледи су показали најгоре – менискус. Крај сезоне.

Ништа више није било исто. Кренула је сумња у сопствене могућности. Може ли се вратити на старо? Сме ли да уђе у контакт? Како да се сад креће? Шта чинити? Куда даље?

Године једа и једна ноћ радосница

Дерик се вратио, бележио солидних 16-18 поена, али то није било то. Од 2016. надаље кренуле су селидбе. Постао је потрошна роба. Тек "један од", а не "један-једини". Сналазио се са више и мање успеха у Никсима четири сезоне, накратко у Кавалирсима, те по пар сезона у Тимбервулвсима и Пистонсима. У међувремену су Кари, Вестбрук, Харден, Вол и остали преузели примат.

Остало је довољно снаге за још једну магичну ноћ. У дресу Минесоте је 31. Октобра 2018. уписао лични рекорд – 50 поена! Опет се појавио "онај Дерик", незаустављив и неустрашив на терену. "Вуковима" је било потребно свих његових 50 поена, пошто су тесно славили 126:123 над плеј-оф саставом Јуте. Тачку је ставио Роуз блокадом усамљеног Данте Егзума у углу. Срце је заиграло сваком искреном љубитељу кошарке, док су њему сузе лиле приликом изјаве са терена. Бар на једну ноћ је задовољена космичка правда.

Цена наглог пута ка врху редовно долази на наплату. Дерик само једну ствар је чинио на своју штету. Није се штедео.

Најлепши ружин пупољак опчинио је околину раскошем. Међутим, та бујност је произвела и опасно трње чији су убоди довели до увенућа. Остали су записи и предања о њеном руменилу, који ће се уз нарочити сентимент и жал препричавати.