уторак, 18.08.2026, 15:45 -> 16:25
Извор: РТС
Аутор: Владимир Радаковић
Никола Калинић – играч за велика дела и неко ко је обележио епоху Црвене звезде
Када је реч о каријери Николе Калинића, тешко је одлучити одакле почети. Човек који је са репрезентацијом Србије освојио сребро на Олимпијским играма у Рију, обележио најуспешнији период у историји Црвене звезде, закуцао преко Бурусиса, подигао трофеј Евролиге под тренерском палицом Жељка Обрадовића и још много тога. Просто речено, Калинић је био шраф у сваком великом успеху своје екипе.
Никада Суботичанин није био тај који ће имати највише поена, скокова или асистенција, али је његов допринос на терену био немерљив.
Калинић је представљао срце и душу Звезде у сваком мандату када је боравио у клубу са Малог Калемегдана. Увек срчан, темпераментан, тврдоглав и неко ко даје свој максимум за екипу. Што би се рекло - прави ратник на терену.
Можда је баш зато и био увек на удару навијача Партизана, али оно што партизановци морају да признају јесте да управо због играча као што је Калинић дербији и јесу то што јесу.
Каријеру је започео у Спартаку из Суботице, а потом носио дресове Новог Сада, Војводине, Радничког из Крагујевца, Црвене звезде, Фенербахчеа, Валенсије и Барселоне.
Док је наступао у Радничком из Крагујевца, по први пут је озбиљније скренуо пажњу на себе сјајним партијама, а то није промакло Душану Дуди Ивковићу, који је те 2013. године одлучио да позове у репрезентацију 21-годишњег Калинића.
Већ следеће године, на Светском првенству у Шпанији, Суботичанин се наметнуо као један од важнијих играча у селекцији.
Када се спомене Светско првенство 2014. године и име Николе Калинића, прва помисао вам је закуцавање преко Јаниса Бурусиса, у осмини финала против Грчке. Центра који је важио за једног од најбољих у Европи.
Већ тада је Никола показао сву своју лудост, храброст или, што би рекао српски народ "петљу".
Србија је те године успела да освоји сребро, изгубивши у финалу од Сједињених Америчких Држава, а сада већ бивши играч Црвене звезде нашао се у саставу и на Олимпијским играма у Рију 2016. године, када је Србија дошла до историјског другог места. Нажалост, опет се испречила Америка.
Одлазак у турску и врхунац клупске каријере
Када Жељко Обрадовић покаже прстом на неког играча и каже "њега желим", онда знате да поседујете квалитет за велика дела.
Такав је случај био и са Николом Калинићем, који је у сезони 2015/16. прешао у Фенербахче, где га је сачекао највећи европски тренер свих времена. Већ следеће сезоне популарни Калина стајао је на победничком постољу као шампион Евролиге, поред Обрадовића, којем је то био девети трофеј овог такмичења.
Другим речима, где је Никола долазио ту су стизали и трофеји.
Баш као и у животу, тако и у кошарци – када радите оно што волите, када сте посвећени и спремни да пружите максимум, резултати пре или касније дођу. А када погледате списак тренера са којима је Никола Калинић радио и који су га желели у својим екипама, постаје јасно колико је његов квалитет био препознат.
Проблеми ван терена
Када je већ реч о животу и свега онога што доноси, Калинић је један од ретких спортиста који је јавно изашао пред новинаре и рекао шта му је на души.
Након утакмице са Жалгирисом у октобру 2025. године, у ходнику "Београдске арене" сачекао га је велики број новинара који су желели да узму изјаву од њега после важне победе над литванским тимом.
Међутим, Калинић је одлучио да се отвори и каже како своју ћеркицу није видео 20 дана, скрене пажњу на институције и Центар за социјални рад, али и пружи подршку свим родитељима који пролазе кроз исте проблеме.
Кошаркаши су људи од крви и меса, баш као и сви остали, а кроз шта пролази сваки спортиста на терену, то само они могиу да знају.
Иако је бивши играч Барселоне последњу сезону у Звезди, а испоставиће се касније и последњу у каријери, одиграо лошије него што се очекивало, српски кошаркаш је неко ко је био мета углавном неоправданих критика.
Ако неко није заслужио повике са трибина, онда је то он.
Ново поглавље у Калинићевој каријери
У недавном гостовању Огњена Добрића у подкасту "6,75", капитен Звезде је рекао како Калинић има кошарку у малом прсту и то је нешто што је сваки љубитељ кошарке могао да примети.
Безброј пута је управо он са клупе показивао куда треба лопта да иде и који играч где треба да се позиционира. Буквално играч који је био тренер и вођа на терену.
Освајач Евролиге из 2017. навикао је Звездине навијаче на то да, када се на терену изнервира и негодује код судија, иза његове реакције готово увек постоји добар разлог. Не постоји статистички податак, али ако Суботичанин "плане" на паркету због неке судијске одлуке, тренеру само преостаје да затражи проверу код арбитара, који су неретко мењали став и дали до знања да је Калинић био у праву.
Синоним за Црвену звезду
Калинић је по повратку у Звезду, лета 2021. године, изјавио како није могао да остави другаре на цедилу, а исте те сезоне одиграо је једну од најбољих сезона у каријери.
На крају године проглашен је за МВП-ја АБА лиге и успео да подигне трофеј Јадранске лиге победивши Партизан у финалу после пет мечева и чувене мајсторице у којој је морао да се испразни "Пионир".
Звездаши ће се врло радо сећати његовог трка до клупе црно-белих након што је истекла последња секунда финала са подигнутим рукама и стегнутим бицепсима. Што је био одговор на реакцију Уроша Трифуновића испред црвено-беле клупе на мечу раније.
Али то је једноставно Никола Калинић, никоме неће остати дужан.
На крају каријере, иза његовог имена стајаће осам освојених трофеја из осам одиграних финала са Звездом. Две АБА лиге, два КЛС-а и четири купа Радивоја Кораћа. Калина је једноставно синоним за Црвену звезду и неко ко је обележио најуспешнији период у историји клуба.
Могао би се 34-годишњак назвати и "последњим мохиканцем" с обзиром да представља једног од последњих играча који је стасавао у време док су вечите предводили Душко Вујошевић и Дејан Радоњић, а дербији између Звезде и Партизана били на врхунцу ривалства.
Било како било, биће чудно што се више неће чути на утакмицама Звезде у Арени: "Број 12, Никола Калинић", али је свакако играч који је оставио неизбрисив траг у сјајној епохи српске кошарке.
Срећно у пензији, Никола.
Коментари