Душко Вујошевић, тренер који је стварао људе и шампионе

Вујошевић је преминуо је у Београду у 67. години након што је током марта примљен у болницу због здравствених проблема.

Рођен је у Подгорици 1959. године, а са пет година са породицом сели се у Београд. Двадесет година касније постаје тренер чије ће име деценијама касније остати заувек записано у кошаркашким књигама.

Вујошевић је 2009. године постао једини тренер у историји Евролиге који је добио награду за тренера године, а да притом није освојио такмичење. То, ипак, говори да је био много више од пуког кошаркашког стратега.

Тренерски почеци - као први тренер, први трофеј

Тренерским послом почео је да се бави 1976. године у млађим категоријама Партизана, где је радио до 1982. Након тога прелази у ОКК Београд, са којим осваја јуниорско првенство Југославије. Кратко је радио и у земунској Младости пре повратка у црно-бели табор где је добио улогу асистента Владиславу Лучићу.

Због лоших резултата Лучића, Вујошевић са само 27 година, током сезоне 1986/87, постаје први тренер Партизана и одмах осваја титулу првака Југославије. Иако је првобитна замисао била да буде привремени тренер, Вујошевић је постао стално решење.

Године 1988. води тим до фајнал-фора Купа европских шампиона. Већ наредне године освојио је Куп Радивоја Кораћа и национални куп са црно-белима.

Након успешних година у Партизану, уследио је одлазак у шпанску Оксимесу из Гранаде и то му је било прво искуство ван граница домаће државе. Није имао запажен резултат, па је уследио повратак у Партизан до 1991. годиме.

Тада је уследио изненађујући прелазак у табор "вечитог" ривала, пошто је у сезони 1991/1992 предводио Црвену звезду.  Вујошевић је тада рекао да је на ту одлуку утицало непоштовање договора у Партизану.

Током ратних 90-их уследили су ангажмани у Италији (Бреша, Пистоја, Пезаро), као и у Шпанији. По повратку у регион, 1998. прихватио је понуду подгоричке Будућности да ради као стручни консултант, док је тим са клупе предводио Мирослав Мута Николић.

Након тога одлази у БКК Радниччки где је бележио добре резултате, што га је препоручило за нови повратак међу црно-беле.

Златна ера са Партизаном (2001-2010, 2012-2015)

Највећи траг оставио је у Партизану, где се вратио 2001. године. У наредном периоду постао је најтрофејнији тренер у историји клуба, освојивши:

- 12 титула националног шампиона
- 5 титула регионалне АБА лиге
- 5 националних купова

Под његовим вођством, Партизан је играо и фајнал-фор Евролиге 2010. године, а проглашен је за најбољег тренера тог такмичења у сезони 2008/09.

Остаће упамћен као тренер Партизана који је црно-беле предводио у једној од најлегендарнијих утакмица српске кошарке - против Барселоне у некадашњем Пиониру.

Изванредни резултати са Партизаном тих година препоручили су га једном од најмоћнијих тимова у Евролиги - ЦСКА из Москве. Отишао је Вујошевић у Русији, али га је лош почетак сезоне коштао посла.

Без ангажмана је био до 2012. када се поново вратио у Партизан. Освојио је тада још два национална првеснтва и једну АБА лигу, да би 2015. године нова управа која је дошла у клуб одлучила да са њим не продужи уговор.

За крај тренерске каријере уследила су још два ангажмана у иностранству - у француском Лиможу у сезони 2016/17, па у румунском Клужу од 2019. до 2021 са којим је освојио једно национално првенство и Куп.

Репрезентативна каријера и функције

Са јуниорском репрезентацијом СФРЈ освојио је титулу првака Европе 1988. године. Био је селектор репрезентације Србије и Црне Горе, са којом је заузео шесто место на Европском првенству 2003, као и селектор репрезентације Црне Горе, коју је одвео на Европско првенство 2011.

Од 2011. до 2015. године био је председник ЈСД Партизан. Током живота суочавао се са здравственим проблемима, укључујући компликације изазване дијабетесом, а последњих недеља стање му се додатно погоршало услед проблема са срцем и плућимам, преносили су домаћи медији.

Душко Вујошевић остаће упамћен као један од најутицајнијих тренера у историји европске кошарке, као стваралац, иноватор, педагог, други отац играчима, који је обележио генерације спортиста у Србији и Европи.