Ратко Радовановић званично примљен у Фибину "Кућу славних"

Осим Ратка Радовановића, у класи 2025. "Куће славних" су још Алфонсо Биле (Обала Слоноваче), Ендрју Богут (Аустралија), Леонор Борел (Куба), Пау Гасол (Шпанија), Ел Катиб (Либан), Тиша Пенишеиро (Португалија) и Даун Стејли (САД), као и амерички тренер Мајк Кжижевски.

Признање су, у Радовановићево име, примили његова ћерка Сара и унук Лука.

Радовановић се обратио видео поруком и захвалио свим тренерима који су га тренирали и свим клубовима за које је играо.

"Такође, желим да се захвалим свим мојим саиграчима са којима сам заједно освајао трофеје, мојим тренерима Богдану Тањевићу, Русмиру Халиловићу, Александру Николићу, Ранку Жеравици, Мирку Новоселу и Тонину Зорзију, као и мојим саиграчима Варајићу, Славнићу, Делибашићу, Кићановићу, Далипагићу, Ћосићу, Јеркову, Вилфану и осталима, јер да није било мојих тренера и саиграча, ја данас не бих био у 'Кући славних'. Посебно желим да се захвалим својим родитељима, као и мојој породици. И на крају захваљујем се мојој ћерки и унуку који су примили награду у моје име", рекао је Радовановић.

Ратко Радовановић је са сениорском репрезентацијом Југославије на највећим такмичењима освојио девет медаља – олимпијско злато (1980) и бронзу (1984), златну (1978) и две бронзане (1982, 1986) медаље на Светским првенствима, а на шампионатима Европе злато (1977), сребро (1981) и две бронзе (1979, 1987).

Клупску каријеру је почео у сарајевској Босни, наставио у Стад Франсу, а потом 13 година провео у Венецији.

Радовановић се у "Кући славних" придружио Светиславу Пешићу, Душану Ивковићу, Зорану Славнићу, Владу Дивцу, Драгану Кићановићу, Дражену Далипагићу, Бориславу Станковићу, Ранку Жеравици, Обраду Белошевићу, Радивоју Кораћу, Александру Николићу, Небојши Поповићу, Радомиру Шаперу, Милану Циги Васојевићу и Предрагу Стојаковићу.