Опроштај Горана Драгића окупио кошаркашку елиту - Срби егзибицијама дали допринос спектаклу

Величанствена каријера најбољег словеначког кошаркаша свих времена, до појаве Луке Дончића, добиће пригодан завршетак. Његов репрезентативни дрес са бројем три биће повучен из употребе.

Списак званица и специјалних гостију на гала вечери у хали "Стожице" довољно говори колико је велики траг Драгић оставио у Европи и САД. 

Стартне поставе су чинили с једне стране Драгић, Никола Вучевић, Владимир Радмановић, Влатко Чанчар и Стив Неш, а с друге Лука Дончић, Никола Јокић, Робин Лопез, Луис Скола и Богдан Богдановић. 

Драгићу је градоначелник Љубљане Зоран Јанковић пред сам меч уручио признање "Срце Љубљане".

Јокићеве егзибиције и смицалице

Српски кошаркаши су од самог почетка били расположени за изненађења. Кренуло је од закуцавања Николе Јокића о таблу, што се ретко виђа. 

"Џокер" се на клупи нашалио и са саиграчем, бар на вече, Луком Дончићем, поливши га водом.

Горостасни Бобан Марјановић је учинио нешто атипично по његову позицију, али не необично за оне који прате његове партије, погодивши неколико тројки као од "шале".

Ноћ пред опроштајни меч су се на гламурозној гала церемонији одредили тимови. Горан је капитен "Тима Гоги", док је његов ривал на другој страни Лука Дончић.

На хуманитарној аукцији, донатори, међу којима је био и Богдан Богдановић, издвојили су укупно 94.000 евра за званични дрес догађаја са потписима свих учесника, лопту са аутограмима Драгићевих кошаркашких гостију и Горанов први кошаркашки дрес из Основне школе "Косезе".

Каријерни пут од Слована до НБА славе

Горан Драгић је оставио запажен траг у регионалној, НБА и репрезентативној кошарци. Несумњиво најзначајније достигнуће је европско злато 2017. године и звање МВП-а турнира. Драгић је бриљирао у низу од 10 победа састава Игора Кокошкова на путу до не само првог злата, већ и медаље за словенску кошарку. У финалу је Србији убацио 35 поена.

Потребно је да се напомене да је и са селекцијом до 20 година био првак Европе 2004. године.

Професионалну каријеру започео је у Словану 2004, где се задржао две године. Следе по једна сезона у шпанској Мурсији, па Олимпији и селидба у НБА 2008, након што су га са 45 позиције одабрали Сан Антонио спарси.

Кренуо је у Финикс сансима као резерва Стиву Нешу, трејдован је у Хјустон рокетсе средином сезоне 2010/11, да би се вратио у Сансе по окончању НБА локаута. Постепени напредак из сезоне у сезону доживео је кулминацију 2014. године кад је бележио лични рекорд од 20,3 поена. Уврштен је у трећу петорку лиге и добитник је награде за играча који је највише напредовао.

Потом у дресу Мајами хита следе његове најквалитетније играчке године. Од 2015. до 2021. је четири пута био учесник плеј-офа, а домогао се и ол-стар меча 2018. године. Несрећна повреда у финалу истока спречила га је да осети чар НБА финала у "баблу" 2021. године.

Надаље је променио четири клуба без значајније улоге - Торонто репторсе, Бруклин нетсе, Чикаго булсе и Милвоки баксе.