Јокић члан "деветорице величанствених" НБА лиге - легенде са бар три МВП звања

За 48 година НБА лиге, тек девет играча су по три пута добијали најзначајније звање у свету кошарке бар три пута. Међу њима је један странац и то Србин.

Три дана пред отварање коверте и изговарања имена Николе Јокића у живом програму, Чарлс Баркли је изјавио како је Сомборац најбољи интернационалац у историји НБА лиге, превазишавши Дирка Новицког. Само пре 10 година, Дирк је био врхунски стандард за сваког странца са амбицијама да се докаже у најјачој лиги света, а Јокић га је превазишао за копље.

"Џокерова“ позиција на кошаркашком Олимпу је међу бастионима, стубовима америчке професионалне лиге. Гигантима који су постављали нова достигнућа, мењали игру самом својојм појавом и умећем. Као што је Никола транформисао позицију центра својим прегледом игре, интелигенцијом и несебичношћу, тако је и спомињање његових претходника неизбежно у сваком, макар површном, разговору о кошарци.

Бил Расел (1958, 1961-63, 1965)

Најсветлији моменат Јокићеве каријере везан је за ово име. Никола је на подијуму примио награду за МВП-а финала управо названу по Билу Раселу.

Икона америчког спорта, чији утицај превазилази терен, већ задире и у поље борбе и покрета за расну равноправност на њиховом врхунцу. Синоним побеђивања, лидерства, ауторитета, храбрости и интелигенције. Освајач рекордних 11 НБА титула, од чега осам заредом.

Основа најтрофејније НБА династије свих времена – Бостон селтикса са краја 1950-их и током целих 1960-их. Изумитељ блокаде шута као циљаног потеза, а не пуког млатарања рукама. У позним играчким годинама преузео је улогу играча-тренера и самим тим је постао први афро-амерички тренер у НБА лиги. Владар на скоку, потцењени атлета, харизматични вођа.

Расел је био део чувеног скупа са Мухамедом Алијем, Луом Алсиндором (касније Карим Абдул Џабар) и Џимом Брауном, највећих афро-америчких звезда тих година, политички освешћених, које су се трудиле да својим утицајем дају подстицај протестима против расизма.

Петоструки МВП је преминуо 13. јула 2022. и у његову част су сви тимови на предњој страни дреса носили број шест, а чак су налепнице са том цифром налепљене на паркете од Атлантика до Пацифика.

Вилт Чемберлен (1960, 1966-68)

Чини се да се бар на недељу-две појави податак како је Никола Јокић први још Вилта Чемберлена који је остварио нека бизарна индивидуална статистичка достигнућа. Редовне су шале како је „Џокер“ лидер у „још од Вилта Чемберлена“ категорији.

Прва „рок звезда“ НБА лиге. Сушта супротност, највећи ривал и најближи пријатељ Била Расела. Протагониста једне од најчувенијих спортских фотографија свих времена са бројем 100 на парчету папира.

„Плејбој“ и егоцентрик. Ходајућа атракција. Никад до тада виђена комбинација сирове висине, снаге, брзине и одраза.Чиста сила природе која је попут цунамија рушила све што јој се нађе на путу до обруча. Рекордер по броју поена и скокова на једном мечу. Први првом погледу на његове бројке се чини да је то могуће учинити у видео играма. Како другачије објаснити да је неко бележио 50,4 поена, 25, 7 скокова, играо 48,5 минута у једној сезони? Једне сезоне је био најбољи асистент лиге, само да би доказао да и то може кад хоће.

Чемберлен је синоним за ванвременску надмоћ и неостваривих рекорда.

Карим-Абдул Џабар (Лу Алсиндор) (1971, 1972, 1974, 1976, 1977, 1980)

Уколико се узме у обзир комплетна кошаркашка каријера, од првих корака до пензије, Џабарова је најбогатија. Током средњошколске каријере је био део тима који је нанизао 71 меч без пораза. На колеџ је отишао са 79-2 у „Пауер меморијал академији“. Наставило се блистање и на Ју-Си-Ел-Еју код Џона Вудена. Три сезоне, три титуле, три признања за играча године.

Млади Лу Алсиндор је при првом кораку на НБА паркете 1969. у дресу Милвоки бакса се наметнуо као звезда садашњности, а не будућности. „Небеска удица“ је харала 20 година у дресу Бакса и Лос Анђелес лејкерса, отишавши у пензију као најбољи стрелац свих времена, шестостуки НБА првак, шестостуки МВП и учесник ол-стар меча чак 19 пута.

Трон на вечној листи стрелаца је од Џабара преузео Леброн Џејмс прошле сезоне.

Интелектуалац, самотњак, ерудита и поносни Њујорчанин.

Мозес Малоун (1979, 1982, 1983)

Наставља се низање центара. Џабар је харао НБА паркетима до појаве Мозеса Малоуна.

Млађи презимењак Карл је остао боље урезан у сећању, али је „Мојсије“ ипак успео да своје следбенике доведе до НБА прстена.

Први средњошколац међу професионалцима. Деветнаестогодишњи Мозес је прескакањем колеџ кошарке и самим потписом за Јута старсе из ривалске АБА лиге учинио историјски потез. Тај куриозитет је поткрепио фантастичном каријером. Уметник на офанзивном скоку. Професор игре у рекету. Није има Каримових 220 центиметара, Раселову хитрину, Чемберленове атлетске моћи, али је господарио испод обруча на обе стране.

Специјалитет овог тешкаша било је набацивање лопте о таблу зарад додатног скока. Потез који срећемо и код Јокића. Џулијус Ирвинг и Филаделфија би остали без титуле да се нису осмелили и довели Малоуна из Хјустон рокетса. Последњи ол-стар наступ уписао је 1989, што довољно говори о његовој дуговечности.

Преминуо је прерано, у 60. години 2015. године. Рокетси и Сиксерси су повукли његов број 2, односно 24, из употребе.

Ирвин „Меџик“ Џонсон (1987, 1988, 1990)

Колико људи зна да се „Меџик“ Џонсон зове Ирвин? То је најбољи опис игре највећег плејмејкера у историји НБА лиге. Магија.

Има ли неког ко не воли „Меџика“? Осмех од милион долара. Човек-Холивуд. Главни шоумен у „Шоутајм“ Лејкерсима осадмесетих. Човек чија је појава уз Лерија Бирда спасила НБА лигу од пропадања и маргиналности. Револуционарни двометраш на позицији племејкера, који је из ноћи у ноћ увесељавао гледаоце атрактивним асистенцијама. С друге стране, решавао је мечеве кад се ломило.

Харизма глумачке суперзвезде, такав и стил живота. Где год се кретао и шта год да је чинио, било је посуто златом. Што се тиче злата, окићен је са пет НБА прстења.

Заштитино лице у експанзији борбе против сиде, од које је и сам боловао. Данас радо виђен гост и говорник, гарант забавне вечери, смеха и уживања.

Лери Бирд (1984-1986)

Никола Јокић је феномен у данашњој кошарци, као што је био Лери Бирд пре 40 година.

Као и у случају Расела и Чемберлена, Бирд је имао исти однос са Џонсоном. Уз Јокића, једини белац у овој скупини.

Најбољи бели кошаркаш свих времена НБА лиге. Пргав, убојит и снајперски прецизан. Лери „Птица“ је нанизао три МВП звања средином осамдесетих, кад су и Бостон селтикси доживели ренесансу, нарочито кроз ривалство са Лејкерсима.

На први поглед би се рекло да тако спор играч, атипичног става при шутирању, неће моћи ништа да уради у НБА лиги. Међутим, Бирд је доказ да вештина, знање и шампионско срце превазилазе све потешкоће.

Прича о „пецкању“ и провокацијама ривала има безброј. Знао је да му нема равног и смело се ругао. Чуварима је најављивао акцију и потезе и нису му могли ништа. Данашња тројкашка ера НБА лиге била би тек права за троструког НБА првака.

Мајкл Џордан (1988, 1991,1992, 1996, 1998)

Највећи свих времена. „GOAT”.

Кад неком хоћете да објасните нечију величину, користите фразу: „онај је Џордан у томе“. О Џордановој каријери се скоро све зна, махом и због глобалног ширења лиге баш у периоду његовог врхунца. Заштитно лице НБА лиге у доба његе планетарне експанзије.

Што се тиче исључиво Џорданових МВП звања, прво је освојио 1988. као доминантна фигура у Чикаго булсима. „Бикови“ још увек у том периоду нису могли да парирају Бостону и Детроиту, па се сматрало да је до првенца дошао искључиво захваљујући импресивним бројкама.

У „годинама терора“ по НБА лиги са шест прстења за осам година, Џордана су спречили Чарлс Баркли и Карл Малоун да постане рекордер по броју МВП признања. Тачније, спречили су га гласови новинара којима је досадило да се стално њему додељује награда. Свакако се знало ко је „шеф“ на терену, а и њему су само титуле биле на памети.

Леброн Џејмс (2009, 2010, 2012, 2013)

„Краљ“ је пре 11 година био МВП, а још увек игра. Шта више, сучељавао се са Јокићем у првој рунди плеј-офа.

Проглашен за „Изабраног“ 2003. године, Џејмс је испунио своју мисију, поставши нешто најближе Џордану и појам дуговечности.

Прешао је Џабара на месту број један на листи најбољих стрелаца свих времена. Освојио је четири прстена са три клуба – од Мајамија је начинио династију, одужио се родном Кливленду титулом у најспектакуларнијем финалу свих времена, а Лејкерсима је донео нов сјај трофејом у „баблу“ 2020. године.

Леброн је далеко од МВП дана, не предаје се годинама и чека долазак сина у лигу. Не зна се колико још „горива има у резервоару“, али је довољно учинио да се налази у дебатама за најбољег свих времена.

Свака од наведених легенди је „закуцана“ у топ 15 играча свих времена. Јокић је на свом врхунцу и са сваким новим достигнућем крчи своје место међу великанима.