Канађани, вама лед, нама паркет, поштено

Кошаркаши Србије у потпуности су контролисали меч против селекције Канаде и заслужено ушли у финале.

Поново је било очигледно да је ово била добро припремљена утакмица попут четвртфиналне против Литваније.

Највише се то приметило поново у одбрани, јер Канађани нису успели да се прилагоде на чврсту и флексибилну игру Србије.

Аврамовић и Добрић "закључали" Гилџус-Александера

Плејмејкер Србије у потпуности је ван меча избацио Шеја Гилџуса-Александера.

До овог меча најбољи кошаркаш Канаде на првенству бележио је у просеку 25 поена, да би на овом мечу убацио 15, од тога већину у последњој четвртини када је све било решено.

Аврамовић је од тренутка у ком би Александер примио лопту на својој половини играо непрекидан фластер на који потенцијални МВП шампионата није навикао.

Алекса је пресингом и агресивном одбраном доносио Србији украдене лопте, али и терао Гилџуса-Александера да прави грешке, па чак и фаулове у нападу који су се испољили као последица немоћи на терену.

Огњен Добрић одиграо је дефанзивни посао на такође високом нивоу, не дозволивши Канађанима да дођу до лаких поена.

Добрић је био на сваком шуту ривала, а најбитније од свега је да у својој дефанзиви није правио фаул, био је испред играча и лопте, баш оваква одбрана лимитирала је Александера на осам покушаја из игре, док их је на ранијим мечевима имао дупло више.

Преузимања, преузимања, преузимања и изласци

Агресивна одбана играча није реметила колективну, па су при удвајањима и померањима остали синхронизовано преузимали отвореног кошаркаша који би могао да добије отворен пас.

Овакав динамични стил са доста кретњи у одбрани и великим бројем нових преузимања збунио је Канађане који су против ривала на шампионату проналазили отвореног човека и тако долазили до великог броја поена.

Чак и када би Паувел и Олиник остајали сами са нижим кошаркашима, бекови Србије правили би фаулове пре него што би центри ривала и прихватили лопту, што је додатно убило њихов ритам.

Србија је дугим нападима спречила и канадску игру у транзицији, која је поентерски и енергетски "хранила" екипу од старта шампионата.

Сви за једног, један за сви

Оно што краси Србију и што највише показује да је она здрав тим је чињеница да је у сваком до сада одиграном мечу где је опстанак био улог поред стандардних Богдановића и Милутинова поентерски иступио неки други кошаркаш.

У мечу против Доминиканске Републике иступио је Маринковић са 16 поена и свега два промашаја из игре, по Литванце је био кобан Петрушев који је убацио 17 поена и промашио један кош из игре.

Данас је на висини задатка био Огњен Добрић који је био неухватљив за Никејла Александера Вокера и Лугенцу Дорту.

Доскорашњи кошаркаш Звезде је уз помоћ блокова које су правили Милутинов и Јовић својим утрчавањима правио велике проблеме Канађанима.

Највише оваквих поена постигнуто је у тренуцима када је ривал Србије могао да се понада потенцијалном хватању прикључка.

Офанзивни стил игре који одговара овој екипи

Изабраници Светислава Пешића током читавог меча нису одступали од стила игре који су усталили на почетку првенства.

Србија се труди да игра брзо сваки пут када украде лопту, и на првенству је прва репрезентација по броју поена из контри.

Ипак, када се лопта изводи испод коша, напади се играју полако, инсистира се на поенима из обруча и то доноси резултат.

"Орлови" су прихватили да не могу да се ослоне на шут за три поена и то су претворили у најопасније оружје.

Стручни штаб је уиграо екипу да се не ослањају на једног човека, већ да сви подједнако доприносе у нападу.

Док се Ђорди Фернандез, селектор Канаде током читавог првенства надао у поене Гилџус-Александера и Берета.