"Орлови" имају игру и резултат, али следе мечеви где се грешке не праштају

Далеко од тога да смо страховали од противника у првој фази такмичења на Мундобаскету, али пред наступ кошаркашке репрезентације у Манили свакако је било разлога за бригу.

Иза себе смо оставили причу о свим звездама које се нису ставиле на располагање селектору Пешићу овог лета, фокусирали смо се на 12 играча који су обукли дрес Србије и остварили примарни циљ - три лаке победе у групној фази такмичења на Филипинима.

Противници у уводној фази Мундобаскета нису кошаркашке велесиле, али су екипе идеалне за испробавање различитих тактичких замисли и расподеле минутаже међу играчима, што је искусни селектор Пешић умео да искористи.

Игра српског тима осциловала је од изузетно прецизног обављања задатих обавеза на оба краја терена до потпуног одсуства концентрације и комуникације, што је омогућавало противнику да поентира у серијама.

Управо тако нешто је рекао слектор Пешић на једном тајм-ауту против Јужног Судана: Док играмо нашу игру, све тече по плану, када одустанемо од нашег система почиње циркус на терену.

Противници у првој фази такмичења нису имали квалитет да искористе празне минуте у игри "орлова", али они који нас чекају у другој фази сигурно неће испустити прилику да казне сваки пропуст у одбрани Србије.

Сигурно ће озбиљност тима расти како шампионат одмиче, играчи ће бити све уигранији, па ће и игра у нападу бити течнија, а одбрана организованија.

Ипак, утисак је да су "орлови" у прве три утакмице, без обзира на "танке" противнике, показали више добрих него лоших ствари и да имају на чему да темеље оптимизам пред наставак такмичења.

Млади кошаркаш Мајамија Никола Јовић право је откровење у тиму Србије. Некадашњи кошаркаш Меге са својих 20 година игра врло зрело, изузетно је рационалан у потрошњи лопти (против Јужног Судана шут из игре 9/9).

Својом величином прави гужву под кошем и помаже центрима да дођу до лаких скокова, а посебно је импозантан његов шут за три поена (8/12 у три утакмице).

Генерално, Србија одлично шутира за три поена на турниру, без обзира на поједине делове утакмица где се далекометна паљба чинила нерезонском и беспотребном, нарочито у моментима где су "орлови" имали високу предност на својој страни.

Богдановић је прави капитен – чини се да није толико окренут поентирању, као пре четири године у Кини када је био најбољи стрелац турнира, већ у великој мери учествује у организацији напада и креирању простора и лаких поена за друге играче.

Зато и не чуди што је Богдан против Јужног Судана имао девет асистенција.

Пре турнира, мишљења стручњака поклапала су се да је српски тим "најтањи" на месту плејмејкера, али у прве три утакмице Стефан Јовић (8 асистенција просечно у три меча) и Аврамовић су, уз обилату помоћ Богдановића и Гудурића, показали да не постоји никакав проблем у организацији игре.

Под кошем доминира Никола Милутинов, који коначно игра један турнир на нивоу свог реномеа једног од најбољих европских центара – нови кошаркаш Олимпијакоса просечно бележи дабл-дабл учинак (двоцифрен у поенима и скоковима) и господари рекетом, нарочито испред свог коша.

Алекса Аврамовић је имао запажен учинак у прве две утакмице, у трећој није играо због лакше повреде, а очекује се да плеј Партизана, као и Филип Петрушев, буде спреман за наставак такмичења и наредна два дуела од којих ће зависити пласман у четвртфинале.

После три одиграна меча, нема се шта замерити "орловима" – живци љубитеља кошарке још су неоштећени, екипа је одлично физички припремљена, а дуели са Италијом и Доминиканском Републиком показаће да ли можемо да се надамо медаљи.

Како ствари сада стоје, Србији ће бити довољна једна победа у наредна два меча за пласман у четвртфинале, а оба тријумфа значила би и прво место у новоформираној групи и готово сигурно избегавање Американаца у борби за полуфинале.