Нервоза утиче на здравље тима, још једно искључење Поцека води Италију кући

Италија је поражена од Доминиканске Републике у другој утакмици Групе Б Светског првенства. Тим Ђанмарка Поцека изгледао је неорганизовано, али, што је важније, напето и нервозно. 

Победа против Филипина уз пораз Анголе води их у даљи ток такмичења где би се укрстили између осталих селекција и са Србијом.

Бурно, енергично реаговање тренера на игру тима и расправљање са судијама имају смисла само када екипа беспоговорно има поверења у његову замисао. То најбоље, већ годинама демонстрира Жељко Обрадовић.

Против Доминиканске Републике играчи Италије посматрали су свог селектора с дозом неповерења и на крају утакмица је резултирала поразом.

Поцеко је спреман на све

Макијавелистички приступ харизматичног Поцека често има фаталистички исход по тим, због његове неумерености. Главни тренер екипе представља и начин игре тима који предводи, а став даје тоналитет и доприноси атмосфери.

"Морам да се извиним својим играчима. Био сам под стресом, нисам их довољно подржавао, био сам негативан и желим да им се извиним. За два дана имаћемо другачији приступ, пре свега ја“, рекао је Поцеко након победе над Анголом у првом колу.

Поцеко се извинио после прве утакмице, а два дана касније, направио је већу грешку. Искључен је на мечу против Доминиканске Републике пре полувремена.

Неко би рекао да су судије превиделе поједине детаље и да су затајиле у одређеним тренуцима меча, али Италија није изгубила од Доминиканске Републике због судија.

Италија је поражена једноставно зато што није играла добро и што се играчи нису изборили са притиском успеха који потиче из свлачионице. Потешкоће на терену последица су напетости на клупи.

Поцеко готово сваку утакмицу износи на начин који није добар по здравље тренера, али ни за тим.

Италија је ограничена екипа. У нападу немају дубину због мањка високих играча. Ослањају се на шут споља и често играју са ниском петорком без класичног центра. Шутеви за три поена до сада им једноставно нису ишли од руке.

Италија је тим који игра на кош више, а утакмице са малим бројем поена имају погубан утицај по тим. Против Анголе, примера ради погодили су пет тројки из 31. покушаја, а против Доминиканске Републике уписали су 16 тројки из 39 шута.

До нервозе у редовима Италије долазило је највише због противничке зонске одбране, јер су играчи били приморани на идивидуалне акције или шут споља што им очигледно није одговарало.

Неко ће искористити нервозу

Победа у следећој утакмици против Филипина, Италији ће бити неопходна за пролаз у наредну рунду.

Поред боље организације напада Италији ће бити потребна агресивнија дефанзивна игра и већи притисак на противничке организаторе.

Међутим, пре свега, потребна им је ведрина, односно смирење и промишљеност које је, чини се, изгубљено на почетку Мундобаскета.

Време Италијанима пролази, а прилика је мало. Тим је у рукама селектора. Можда ће Филипини први искористити наредну грешку Поцека, а можда ће то бити Србија.

Извесно је да је тим Србије стабилан, а са Поцековим лудоријама селектор Светислав Пешић има лоше искуство, још из Прага.