Фатаморгана публике и магловито вече пред пут на Далеки исток

Скандирање имена државе на мечевима репрезентације није реткост.

Ипак, на утакмици против Порторика, „Србија, Србија“ могло се чути ипак некако пригушено тек почетком четврте деонице, када је једина непознаница била резултатска разлика. Разлог је јасан. Потцењивање противника, јер се очекивала убедљива и рутинска победа, а у исто време појавио се црв сумње јер на паркету није виђен најбољи!

Недостаје нам најбољи, Никола Јокић. Када нема најбољег сениора, ту је најбољи јуниор Европе, Никола Топић, који је побрао аплаузе публике жељне победа националног тима.

Сваки његов потез испраћен је бурним реаговањем, аплаузима и свесрдном подршком. Али селектор Пешић га неће водити на Мундобаскет!

Публика жели најбољег, а репрезентативци лидера. Чини се да ће вођа на паркету бити Стефан Јовић, са искуством, асистенцијама, променом ритма преко потребном тиму.

Дисциплинован приступ и недостатак подршке

Публика се обично радује само великим победама, али после великих пораза задовољна је ма каквим тријумфом, чак и малим, победи се више не гледа у зубе.

За разлику од пуне Арене прошле године, када смо са Јокићем савладали Грке у квалификацијама за СП, овога пута било је и празних места и успаваних навијача.

На почетку су поздравили репрезентативце и – то је то, без скандирања макар у уводним минутима, када је играчима подршка најпотребнија.

Публика као ошамућена због изостанка бројних играча, а разлога за подршку је било на овој утакмици.

Сваки Пешићев савет играчи су схватили озбиљно, а ономе ко није чуо селекторову замисао, саиграч би му то пренео на терену.

Чини се да су односи међу играчима и у целом нашем стручном штабу – пријатељски. А иако је публика тражила од селектора да у игру уведе Николу Топића, Пешић се на то није обазирао.

А онда се Пешић предомислио, на паркет је извео Николу како би се Милутинов одморио. 

Подршка је стигла не само са трибина него и од Јовића, па је Топић пун ентузијазма истрчао на терен. Жеља за доказивањем младог играча и подршка са клупе најбоље илуструју атмосферу у репрезентацији.

Можда је публика је остала нема и због Порторика, није био достојан противник, нити атрактиван током припрема.

На основу приказаног ипак може да радује дисциплина и однос према игри наших репрезентативаца, а да ли је то довољно за Мундобаскет, остаје да се види.