Српска игра са два Џокера

Одлазак српског кошаркашког стручњака Дејана Милојевића из Меге у НБА обележен је ревијалним мечом у малој хали „Мега баскет“ на Вождовцу.

Вождовчани могу да се похвале како је управо на њиховој општини, 12. јуна 2020, настала јединствена фотографија Николе Јокића и Новака Ђоковића – сусрет и разговор уз осмех. Први пут су та два спортска гиганта виђена један крај другог у јавности.

Три године касније, обојица су остварила снове, испунили животну мисију, ућуткали критичаре и донели нам разлог да се осећамо поносним на било којој тачки планете да се налазимо. Оспоравани, саплитани, критиковани, блаћени, фокусирани, дисциплиновани, устремљени и најбољи кад је највише потребно. Шампиони.

Различитих карактера и животних прича, Новак и Никола су стигли до врха индивидуалног и тимског спорта. Виши степеник од 23 гренд слема и НБА прстена не постоји. Променили су животне навике, посветили се каријери, основали породице, шармантни таман колико је потребно ван терена.

Новак Ђоковић – суверен менталног и физичког маратона

Нема особе која не зна причу о Новаковом одрастању, ударању лоптица у зид, улагањима родитеља у првенца, почецима код Николе Пилића и Јелене Генчић… Новак је рано постао најистакнутији и најуспешнији индивидуалац у земљи колективног спорта. Упоран и бесомучан рад, у споју са тежњом ка физичкој, техничкој, тактичкој и психичкој перфекцији, учинили су га тениским Џорданом.

Ретроспектива његовог пута, од првих трофеја до рекордног гренд слема, изискивала би „Нетфликсову“ продукцију у маниру Последњег плеса. Била је то борба са личним потешкоћама и притисцима околине у свакој фази каријере: прво је био стални трећи, уз сенци Федерера и Надала; затим се пробијао његов ривал из младих дана Енди Мари; неизоставне повреде; излазак из сенке Шпанца и Швајцарца; медијски наслови на рачун његов ставова, чак и линч; жеља да те прихвате на Западу, истицање да си ти добар, „кул“ тип, а не варварин са Балкана…

Млади Новак је био забављач, шмекер, жељан пажње и аплауза, као и сваки момак на изласку из адолесценције. Тај узраст прати и темперамент, због којег страдају рекети и мајице, губе важни поени. Радикална промена је уследила са схватањем да се само резултати рачунају и да сваку секунду живота треба усмерити ка томе. Изузетно мали број особа је спреман за то. Зато је Новаково достигнуће тако импресивно.

Прелази у маратон, не у спринт. Не допусти противнику да те сломи, већ га ти исцеди. Пет сати на терену? Пет сати! Али, ти ћеш изаћи као победник. Рецепт за то је оптимално стање тела и духа. Чини оно што теби прија, не оно што је прихватљиво. У процесу самоспознаје и потражње за одговорима, Новак је сарађивао са гуруима, психолозима, лајф коучима, експертима за проток енергије и емоционалну интелигенцију. У организам се мора уносити довољан број калорија и искључиво хранљивих материја. Постао је телесно доминантан, не због мишићне масе, снаге, брзине, него због издржљивости и покретљивости.

Преточио је све недаће у позитивну мотивацију. Налазио нову мотивациону искру, која ће кроз фитиљ од мозга до десне руке активирати експлозив при сваком ударцу. Звиждуци са трибина и гласнија подршка ривалу постали су доказ потврде да нешто ради добро. Само нека наставе, постаће још бољи.

Временом, како постаје шампион, уз познате личности у ложама, стижу и плодови вредног рада: спонзорски уговори и награде за најбољег спортисту на планети. Ипак, фокус остаје исти: тенис.

Личност Новака Ђоковића на терену оличава врхунац менталне снаге, могућности и способности мирног ума и борбеног срца. Игра се за сваки поен, није готово док се не „овери“ меч лопта. Ум је надвладао тело, омогућивши му да у средини четврте деценије буде и даље на врхунцу.

Никола Јокић – природни таленат у племенитој служби колектива

За разлику од Новака Ђоковића који је мукотрпно радио из дана у дан, изгубивши дозу спокојног детињства, школовања и осталих животних чари, Никола Јокић је наизглед безболно, а опет равномерно, дошао до врха. Док је Ђоковић оличење како појединац може да победи у борби са самим собом, Јокић показује како се исправно функционише у организованој средини.

Николи се све ово некако – десило.

И о његовом детињству се зна. Буца из равнице у дилеми између кошарке и коњарства, који сваки дан троши кока-колу и буреке само је једног дана добио позив од најмоћнијег кошаркашког менаџера у Европи да потпише за његов клуб Мегу и Сомбор и Нови Сад замени Београдом. Није могао  да уради десет склекова, али је брзо учио. У ходу, са лакоћом. Окружен ветеранима, и под менторством браће и тренера, грешио је и кајао се због тога. Ти пропусти дешавали су се на терену, не ван њега. Нису га завела светла великога града, остао је веран својој девојци, садашњој супрузи Наталији, тренирао и играо се кошарке.

Тачно један век југословенске и српске кошаркашке традиције оличен је у крупном центру са бековским техникама. Вероватно је тако и најлепше. Атипичност. Јединственост. Ексцентричност. Од послератних пионира до Дејана Бодироге и Милоша Теодосића, сви квалитети тражени и глорификовани на овим просторима уткани су у „Сомбор шафлу“. Шампион хладне главе, луцидних потеза и шмекерског понашања.

Има свој мир. Сви га имамо, реално. Зашто би он морао да буде другачији? Навикао се на микрофоне и светла рефлектора, потребна му је некад тишина и ритмични звук топота копита. Неко иде на пецање, неко на термин са екипом, неко у стрељану, неко на џогинг… Никола има исте пориве. То довољно говори да дели исте вредности са породицом, локалном заједницом и малим кругом драгих људи.

Командант војске, стратег који зна своје и противникове потезе и реагује у секунди, постављајући саиграче у идеалне позиције по њих саме, а да нису ни свесни. Увек корак испред. Надоградња тела била је нужна, јер је штета да се такав таленат због мањка снаге враћа на клупу. Та лета била су паклена не само због рада него и због статуса најомраженије особе у Србији тих месеци. Истрпео је зарад добитака у будућности. Испирали су језик његовим именом они који нису завредели да очисте бокс његовог коња Дримкечера.

Попут Новака, и Никола зна да се само успех рачуна. Утакмица по утакмицу. Победа по победу. Нису га занимале индивидуалне победе и МВП награде, он је тимски играч, стицајем околности најталентованији у екипи. Често дода и кад може да шутне, али готово никад не шутне, а да не провери да ли има неког самог. Зато је и прави тимски лидер примером, односом, приступом и знањем. Надмоћно дође до трипл-дабла и онда, примера ради, истиче младог Кристијана Брауна за пресудног играча, најзаслужнијег за победу.

Док сви играју брзо, он има свој ритам. Не жури нигде и увек стигне на време. Тако је стигао и до НБА прстена.

С једне стране веган, антиваксер, непожељни члан светског естаблишмента, а на другој корпулентни незаинтересовани коњар – ако бисмо направили сиже етикета које су им лепљене.

Та двојица су главни разлог зашто се сваког јутра будите и лежете насмејани. Слика и прилика идеалних особина код Срба – пркосни, интелигентни, храбри, луцидни, вицкасти и неумољиви. Остварење српских снова. Сваки њихов минут на терену је дар у ком само можемо да уживамо.