Како ће Ембидова МВП титула бити запамћена, и зашто "Џокер" може последњи да се смеје

Неправда - реч која означава осећај који људи имају када искусе или виде нешто што сматрају да није требало да се догоди, нешто због чега се углавном осећају лоше. Најмање неколико милиона људи осећају неправду због чињенице да Никола Јокић није добио награду за најкориснијег кошаркаша НБА лиге, и то трећи пут у низу.

Иако се српски центар није потресао што није изабран, бар међу нама, сународницима, навијачима, новинарима остаје жал за историјском приликом која му се указала.

Треба бити објективан и рећи да су оба кошаркаша, и Никола Јокић и Џоел Ембид на своје начине заслужили да се име трофеја "Мајкл Џордан" изговара уз њихова. 

Утицај студија

Играч севентисиксерса добио је убедљива 73 гласа, Јокић 15 а Јанис Адетокумбо 12 гласова. Оно што највише није ишло на руку репрезентативцу Србије поред добрих партија његових ривала, били су и ставови некадашњих кошаркаша.

Мишљење аналитичара са великим медијским простором, пре свега Шекила О'Нила, Чарлса Барклија и Кендрика Перкинса који су отворено подржавали Ембида, на одређени начин утицало је и на формирање мишљења осталих гласача. 

Поређење два фаворита

Ембид је најбољи стрелац лиге са 33 поена по мечу, док је Николи Јокићу фалило свега неколико асистенција да у сезони у којој је остварио 29 трипл-даблова има и један у просеку по утакмици.

Јасно је да је између прве две статистике јако мала разлика и да су и једна и друга импресивне, али се поглед на њих мења чињеницом да је Јокићу припало осам од 11 основних статистичких категорија.

Од Ембида је био бољи у: скоковима, асистенцијама, украденим лоптама, процентима шута, процентима шута за три поена, офанзивном рејтингу, учинку екипе док играч наступа и учинку екипе кад је играч ван тима.

Три категорије у којима је Јокић био инфериорнији су поени по мечу, блокаде и дефанзивни рејтинг у ком су одлучивале нијансе.

Податак који иде на руку камерунском кошаркашу је 13 утакмица са 40 или више поена ове сезоне, али корисност једног кошаркаша за своју екипу боље показује однос победа и пораза када је био на паркету.

Филаделфија је са Ембидом уписала 43 победе, док је поражена 23 пута, да би Денвер са Јокићем на паркету имао 48 победа уз 21 пораз.

Пресудио један међусобни дуел

Када су два играча близу један другом колико су били Ембид и Јокић и када њихове екипе имају идентичан скор какав су имали Денвер и Филаделфија, обично пресуде међусобни дуели два тима и два кошаркаша.

У последњем дуелу који су два кошаркаша играла 28. јануара у Филаделфији у ком је домаћа екипа тријумфовала 126:119 Ембид је убацио 47 поена постигавши и тројку која је 35 секунди пре краја меча одлучила питање победника.

Ипак, не треба занемарити ни чињеницу да Камерунац из непознатих разлога, у тренутку када је водио у "МВП трци" није заиграо у Денверу 28. марта.

Поред убеђивања на паркету, Ембид је убеђивао и ван њега

Центар Филаделфије је у својим интервјуима које је давао након утакмица и на конференцијама за медије наглашавао да му је стало до награде и да жели ту титулу понекад се чинило и по сваку цену. 

У поразу Севентисиксерса од Голден Стејт вориорса 120:112 у мечу играном 25. марта Ембид је убацио 46 поена а након тога пренео Дрејмонду Грину зашто је морао да буде толико убедљив.

"Знате зашто сам тако играо вечерас? Рекли сте да је Јокић био најтежи играч за чување у лиги, схватио сам то лично“, цитирао је Грин на конференцији за медије речи камерунског центра.

МВП чини саиграче бољим, Јокић је на исти начин утицао и на Ембида.

"Мислим да сам незаустављив, нико не може да ме чува. Све се заснива на коришћењу тога да направим саиграче око себе бољима, противници морају да ме удвајају и утрајају. Ето ја тако правим простор за остале саиграче који имају отворене позиције за шут", изјавио је Ембид средином марта када се регуларни део сезоне ближио крају.

"Како зрачиш тако и привлачиш" изрека је у српском језику која може бити искоришћена и у овом случају. Камерунац је на овај начин привлачио пажњу новинара на себе, индиректно им указивао коме свој глас треба да дају, и то му је на крају и пошло за руком.

Јокић је са друге стране показивао да му је до титуле стало колико и до прошлогодишњег снега.

Неизвесна трка, боља плеј-оф завршница и Манделин ефекат

Мандела ефекат је појава у којој велика група људи погрешно запамти исто искуство, а први пут ју је описала блогерка Фиона Брум која се на једној конференцији сусрела са групом људи сличних погрешних сећања које је и она имала.

Према њиховој меморији, Нелсон Мандела, јужноафрички револуционар и политичар, умро је у затвору средином 80-их година. Њени саговорници су твдили да се сећају вести, новинских наслова и исечака, док је једна од учесница конвенције тврдила да је чак уживо пратила телевизијски пренос сахране и узнемирујући говор Манделине удовице.

Ништа не би било чудно да се конференција није одржала 2010. године а Нелсон Мандела умро тек три године касније.

Уколико би Никола Јокић стигао до шампионског прстена, вођени партијама које је пружао ове сезоне, статистиком до које је стигао, рекордима које је оборио и успесима које је остварио, на сличан начин велика група људи могла би креирати слику да је он понео и трофеј "Мајкла Џордана".

Оно што би још више могло да "пробуди" ову могућност је никад неизвеснија "МВП трка" до објављивања коначне одлуке. Два центра су се од половине сезоне из недеље у недељу смењивали на првој позицији.

Јокић није МВП али може постати двоструки шампион

Да је освојио трећу узастопну титулу, Никола Јокић стао би раме уз раме са великанима светске кошарке као што су Бил Расел, Вилт Чемберлен и Лери Бирд.

Колико би то била велика ствар треба посматрати из неколико перспектива, да су то до сада успела само три поменута кошаркаша. 

Расел је још упамћен као кошаркаш са највише освојених титула. Центар Бостона током каријере "узео" је 11 током каријере, изгубивши само једно финале.

Вилт Чемберлен познат је по 100 поена које је у дресу Филаделфије постигао Њујорк никсима 2. марта 1962. године

Лери Бирд је три пута био МВП, три пута НБА шампион и два пута најкориснији играч финала.

Јокић није успео да се изједначи са овим великанима, али се чини да то није ни био његов циљ, "Џокер" са својим тимом жели НБА прстен, а можда и титулу светског шампиона са репрезентацијом Србије у септембру. Све у свему, шампионске титуле битније су од оних за најкорисније играче.