Дискретни хероји Србије на путу ка Мундобаскету

Почевши од новембра 2021, репрезентација Србије је прошла два круга квалификација за Светско првенство. Било је климаво, несигурно, стрепило се, али су на крају ипак уз аплауз у хали „Александар Николић" испраћени на Далеки исток.

Превагнуле су утакмице против Грчке у Београду и Турске у Истанбулу, где смо били у мање-више пуном саставу. Селектор Пешић је имао тежак задатак да мешовите саставе уиграва неколико дана пред утакмице и свако од њих је морао да се прилагоди новој улози. Кумило се и молило, вукло за рукав сваки пут када се пронађе мало простора у евролигашком распореду да се доведу етаблирана имена са искуством на великим такмичењима.

Србија се махом ослањала на момке непознате широј јавности, брзо су завољени кроз одличне партије и приказану борбеност. Да није било тих дискретних хероја, ко зна да ли бисмо се пласирали.

Алекса Аврамовић

Ако би постојала награда за МВП-ја квалификационих прозора, припала би енергичном Чачанину Алекси Аврамовићу. Играч Партизана се и у претходним квалификационим циклусима, док је још био члан италијанског Варезеа, наметнуо храброшћу и ефикасним поентерским учинцима.

Алекса је у седам одиграних утакмица бележио 17,2 поена са 41.5 одсто шута за три и чак 59 посто шута за два. Најефикаснији је био против Словачке у Београду са 24 поена, Британце је затрпао са 20 поена у закључном мечу квалификација.

Искористио је леворуки бек рупу у ротацији, честе изостанке Мицића, Гудурића, Теодосића, Јарамаза да преузиме лопту у своје руке и хитрином решава нападе Србије. Издањима у националном тиму заслужио је ангажман у црно-белом дресу. Да није тешко повредио шаку на припремама, био би известан члан „орлова" на Евробаскету.

Душан Ристић

Селектор Турске Ергин Атаман је после тесног пораза у Београду од Србије нагласио изненађујућу партију центра Душана Ристића.

„Честитам Ристићу, који је одиграо партију живота! Дао је сва четири шута за три поена", рекао је Атаман, чија селекција неће учествовати на Мундобаскету, између осталог због два пораза од наше репрезентације.

Бивши саиграч Деандреа Ејтона у Аризони и члан Црвене звезде изгубио се са кошаркашке мапе, на коју се вратио управо кроз репрезентацију.

После неуспеха на Евробаскету, сумњало се да ли би Србија могла да победи Турску на домаћем паркету. Ристић је са 4/4 за три и 16 поена донео превагу. Пешићев „кец из рукава". Уме понекад да шутне, али четири шута без промашаја ни многи бекови не могу да остваре.

Врло пристојних 10 поена и пет скокова на десет утакмица, укључујући и дабл-дабл у Њукаслу против Велике Британије, помогли су у изостанку Јокића и Милутинова.

Огњен Јарамаз

Препуна „Штарк" арена следила се при призору болне гримасе Василија Мицића, који се хвата за зглоб и не може да устане са паркета у круцијалном дуелу против моћне Грчке. Шта ли ћемо да радимо без основе нашег напада на спољним позицијама и МВП-ја Евролиге? Теодосића нема. 

Нема проблема, ту је Огњен Јарамаз. Популарни „Јаре" је јуначки одиграо најбољи меч у дресу Србије. Погађао је тројке у преломним тренуцима, продирао ка кошу, сјајно играо одбрану над Калатесом – сав посао који стартни плеј у утакмици тог ранга мора да обави. Испраћен је овацијама. Завршио је утакмицу са 15 поена и импресивним шутем из игре 6/8.

Бивши омладински шампион Европе није се либио да преузме лидерску улогу и уз вршњака Николу Јокића је био најзаслужнији за тријумф.

Марко Јагодић-Куриџа

Филмска прича о најстаријем дебитанту у историји кошаркашке репрезентације Србије. Јагодић-Куриџа је прошао трновит пут од регионалних балканских дворана до евролигашких арена.

Поуздан играч улоге, који ће искористити онолико колико му пружиш. Несебично ће обавити посао и извршити наређења. Први меч за Србију и одмах одговара са 16 поена и одлучујућим погођеним пеналом против Летоније у Београду.

Бројеви нису толико одушевили, колико чињеница да је неопходан део скупог пазла. Можда није у централном делу слагалице, смештен је у неком углу, али без њега није комплетирана слика. Сигурним и зрелим понашањем и редовношћу заслужио је позив Светислава Пешића на Европско првенство.

„Ово овде нису строфе за љигаве и лоше
Већ за моје што се боре, дискретне хероје
За обичне ликове, искрене и добре
Што не намећу се много, али неће да се склоне", кажу уводни стихови Београдског синдиката у песми „За све моје људе".

Управи такво „обични ликови, што се не намећу много, али неће да се склоне" донели су превагу и пружили кључан допринос, показавши да Пешић на њих увек може да рачуна.