Поновни успон Филипа Петрушева – сјај Звездиног центра под Душком Ивановићем

Од одласка Николе Јокића, ниједно Мегино откровење међу српским талентима није се толико добро снашло међу сениорима као Филип Петрушев. У 21. години именован је за МВП-а и најбољег младог играча АБА лиге и играо је финале КЛС-а против Црвене звезде.

Мегауспон и таворење у Истанбулу

Феноменалне партије повлаче и велика очекивања, пажњу и амбиције. Без иједног одиграног минута у Евролиги, Петрушев је завршио у Анадолу Ефесу, актуелном и испоставиће се двоструком узастопном шампиону Европе. Превелики залогај. Филип је успевао да се истакне двоцифреним учинцима једино када веће звезде рано заврше посао и начине велику разлику. Углавном је минутажа била минимална. Ко високо лети, ниско пада.

Јавиле су се сумње и критике – "ништа од њега неће бити", "прецењен", "шта му је то требало". Селектор Светислав Пешић и његови сарадници покушали су да му кроз припреме и јаке тренинге са репрезентацијом поврате пољуљано самопоуздање. Нису успели. Додуше, на тој позицији су Јокић и Милутинов – незахвална ситуација. За само једно лето, недавни МВП АБА лиге добио је "третман" пропалог талента.

Следи повратак у Београд, у Црвену звезду. Кудикамо повољнија ситуација. Очекивања од тима јесу енормна, али се у њега нису полагале велике наде. Током климавог периода вођства Владе Јовановића, Петрушев је наставио са бледим партијама. Чак и кад би заблистао, тај сјај би прогутало сивило пораза, као што је био случај против Монака или Басконије. Поентерски су у рекету значајнији били Лука Митровић и Бен Бентил.

Средином новембра на клупу Црвене звезде долази Душко Ивановић. Следи потпуна трансформација читаве екипе. Трофејни Црногорац доноси магију и екипу која је била скоро на дну табеле Евролиге преобратио у конкурента за плеј-оф. Вилдоза и Недовић играју "као сат", Партизан пада у оба такмичења, успоставља се систем и хијерархија, одбрана постаје заштитни знак.

Ивановићев "бисер" избио на површину 

Да не буде да су за све заслужни странци и српски ветерани, управо је Филип, млада домаћа узданица, била бонус за Звезду. Црвено-бели су решили тешко решиву једначину идеалног сценарија по вољи навијача и љубитеља кошарке: победе + допринос младих играча.

Попут рониоца на дну мора, Ивановић је пронашао бисер запечаћен у шкољци. Петрушев не само да има континуитет него је међу носиоцима у победама Звезде. Чак је и у несрећном поразу од Барселоне постигао 24 поена.

Под вођством Владе Јовановића, Петрушев је у свим такмичењима просечно бележио 8,09 поена. Под Душком Ивановићем је на 11,2 поена по мечу.

Границу од 20 поена је прелазио три пута од доласка Бјелопољца, показујући раскошни нападачки арсенал. Он није тешки, већ "лаки" центар. Висок 208 центиметара, хитар, покретљив, лаконог. Тешкаша Бојана Дубљевића на мечу са Валенсијом је напао лицем са "капице" и обишао "као од шале", приде извукао и фаул. Ниским играчима окреће леђа и користи "полухорог", а погађа и тројке, ако га потцениш и оставиш самог на дистанци. Не треба да се пренебрегне ни допринос у блокадама и скоковима на другој страни терена.

Адекватан тренер је међу кључним факторима за напредак и стасавање играча. "Чврста рука" Ивановића очигледно прија Филипу. Душко је видео да ту још има материјала за рад и врлина потребних новом систему, који формира на Малом Калемегдану. Петрушев се успешно избавио из понора очекивања јавности, повратио самопоуздање, схватио своју улогу и да може да буде ефикасан и убојит, а да се игра не врти око њега. Селектор Пешић и репрезентација Србије добили су новог адута у предстојећем периоду, а "делије" љубимца.