Први дан у Чикагу: звезде у успону и температура у паду

Београдска зима без снега и температурама у плусу ме је, признајем, размазила. Иако сам очекивао да ће у граду који лежи на обали језера Мичиген бити праве зиме, нисам баш замишљао толики мраз и минус.

Први пут сам ове године обуо зимске чизме, први пут ставио рукавице и као ретко када заборавио капу, те сам себе одмах морао да частим корисним сувениром, са лоптицом на врху главе.

Након перипетија са неорганизованим организованим превозом до хале, Убер је био једина логична а брза опција. Вожњу сам поделио са Кристијаном, који ради за новине из Њу Орлеанса, а који је у претходне три сезоне живео у Денверу и извештавао са мечева Нагетса.

Логично, тема разговора до хале био је Никола Јокић. Дуга прича укратко: обожава његов стил игре, али му се нимало не допада његов јавни наступ и покушај да буде само обичан момак, без популарности.

Иако смо у "Јунајтед центар" дошли на време, са намером удобно сместимо и припремимо за први од три главна догађаја, до резервисаних, али не и обележених коментаторских места на седмом спрату велелепног објекта стигли смо тек који минут пре почетка, журећи и јурећи позицију.

Музика из шоуа Бенија Хила била би идеална као "подлога" за споменуту трку са временом, али и не баш спремним особљем.

Но, тим мукама је дошао крај у минут до 12, или тачније који минут пред 20 часова и то баш пред почетак меча „Звезда у успону”, који је и поред епитета најслабијег од три велика догађаја ипак оправдао очекивања.

Званично отварање викенда било је поверено Пау Гасолу, који је, разумљиво, највише пажње придао свом недавно преминулом пријатељу и саиграчу Кобију Брајанту, као и покојном комесару Дејвиду Штерну.

"Споро" је почело, у неколико наврата и трапаво. Прво полувреме утакмице током које је нон-стоп ишла музика са разгласа, а често могла да се чује и шкрипа патика, обележила су закуцавања првог пика последњег драфта Зајона Вилијамсона, који је приликом једног од њих успео да искриви конструкцију коша. Што и не чуди када се 130 килограма мишића свом снагом "океша" на њу.

Ипак, потез тог дела игре, али и целе утакмице била је тројка невероватног Дончића са пола терена, о таблу, у последњим секундама за предност тима Света од 71:61. И наравно да није било случајно, јер Луки није први пут и очигледно да то и вежба у свом Даласу.

Таква је била и реакција Треја Јанга, бека Атланте са којим је словеначки вундеркинд повезан по више основа (исти драфт, њихови тимови су их после избора заменили).

Након одмора и млаког наступа певача Тима Бенета, екипа састављена од играча из САД додала је гас.

Распуцали су се резервисти, пре свих Мајлс Бриџис, који је везао неколико тројки и монструозних закуцавања, чиме се кандидовао за МВП-а утакмице (признање је на крају и добио). Добро су му у томе асистирали Паскал и Секстон, и помогли да се утакмица окрене. Са друге стране, највише се трудио Канађанин Ар Џеј Барет, убацивши 27 поена.

Коначан резултат био је 151:131, а последња два минута протекла су у неуспешним покушајима Зајона Вилијамсона, који је под притиском чикашке публике три пута покушавао, али и три пута промашивао актрактивно закуцавање.

Конфузна организација "крива" је и што нисмо успели са својих позиција у "голубарнику" стигнемо на време за конференцију Дончића, који се први обратио представницима медија, али јесмо зато на део обраћања Јанга, који је најбољи и већ описани потез утакмице и прокоментарисао:

"То је било лудо човече. Али он то просто ради. Невероватно", рекао је играч који ће сутра учествовати у брзом шутирању тројки, а прекосутра на главној, Ол стар утакмици.

Већ за пар сати пред медијима биће прве звезде, играчи из тимова Леброн и Јанис. Од тада би све требало да буде много боље, и дешавања на терену, а надајмо се и организација...

Марко Љубомировић (@LjubomirovicM)