Тим из снова или Поповичева ноћна мора

Да је Џејмс Харден Ђорђе Тврдић, први плејмејкер српске, а не америчке репрезентације, да ли би тако безболно отказао играње за национални тим? После Дејвиса и Хардена, као ланчана реакција, уследили су откази Харденовог саиграча Ерика Гордона и плејмејкера Портланда Си Џеја Маколума.

Aмериканци су изгубили на звучности и рогобатности, али се нису превише узбудили. Нико не куне, не проклиње и не праве се скале за мерење патриотизма. У великој жељи, сагледана као још један тегић на нашој страни ваге, вест је заступљенија у српским него у америчким медијима. Кошаркашке оптимисте, осокољене гужвом на Ђорђевићевом списку, модификовани амерички тим по квалитету највише подсећа на онај из 2002. године.

Незахвално је оцењивати квалитет по утиску у ушима након прочитаног списка, али шта чињенице кажу о америчком тиму? Сваке сезоне НБА лига бира три најбоље петорке, односно најбољих 15 играча лиге. Ако погледамо саставе америчких репрезентација са којима смо играли и овај један који нас, надамо се, чека и упоредимо их са пажљивим одабиром америчке професионалне лиге, колико се имена поклапа?

Да су Американци 2002. у Индијанаполису послали на терен петорку Џејсон Кид, Трејси Мекгрејди, Коби Брајант, Тим Данкан и Шејкил О'Нил, са чиме бисмо упоређивали данашњи амерички састав? У побеђеној екипи није био ниједан играч из прве или друге петорке НБА сезоне 2001/02.

Џеремајн О'Нил, Бен Валас и Пол Пирс били су представници изабране треће петорке. Веома репрезентативни представници ако знамо да је Валас изабран за најбољег одбрамбеног играча, а О'Нил за играча који је највише напредовао. Укупан скор: три од 15 или три од 12 када узмемо у обзир три неамеричка играча у три идеална тима. Ни тај податак није безначајан за процену квалитета америчких играча у датом тренутку.

"Дрим тим" који нас је лако савладао у финалу Олимпијских игара 2016. године чинило је чак седам играча из изабраних идеалних петорки. Деандре Џордан из прве, Дурант, Грин и Казинс из друге и Џорџ, Томпсон и Лаури из треће. Укупан скор: седам од 15 у моменту када су сви најбољи играчи лиге Американци.

Данас? Ако Грег Попович не убеди још коју звезду да засија, само се Дејмијан Лилард из друге и Кемба Вокер из треће идеалне петорке могу тренутно похвалити да су званично међу најбољим играчима лиге. Укупан скор: два од 15 или два од 12, када са списка најбољих изоставимо Јокића, Адетокумба и Гобера. Интересантна је и овогодишња подела индивидуалних признања у којој је најкориснији играч Грк, најбољи одбрамбени Француз, најбољи новајлија Словенац, а играч који је највише напредовао Камерунац.

Предочена методологија потврђује да је по броју недостајућих звезда на небу америчке репрезентације, 2019. слична 2002. години, али... И озбиљнију науку море недостаци и изузеци, а нашу наду спутавају сећања на финалну утакмицу Светског првенства 2014. године у Шпанији и чињеница да је из те америчке екипе само Харден био изабран у прву, а Кари у другу идеалну петорку. Укупан скор: два од 15 или прецизније два од 12.

Иако су најпознатија имена НБА лиге попут Дуранта, Џејмса, Карија, Казинса, Ленарда, Ирвинга, Вестбрука и Грифина недоступна Поповичу, НБА је друга димензија кошарке и Американци вероватно могу да саставе најмање четири репрезентације које ће узети четири прва места. Само када хоће.

А хоће увек пред Олимпијске игре, не тако често пред Светска првенства. Још увек су највећи фаворити, али ће се о Поповичевом циклусу судити тек после Токија. А тада ће, ако треба, поново дотерати брод у луку да им кошаркаши спавају на удобнијим јастуцима.