Закувало се у Кини, али нама не треба та чорба

За дивно чудо, освануло лепо јутро у Фошану. Када кажем лепо, мислим без кише и са пробијањем сунчевих зрака кроз увек присутне облаке.

Али није нажалост било времена нешто пуно урадити пре тренинга нашег тима, који је био заказан за подне, а на којем нас је селектор очекивао после 13 часова.

А тамо добра атмосфера, рад али и осмеси. Наравно, задужен за штимунг био је Мута Николић, који се током репрезентативног лета као што је ово претвара у озбиљног колекционара вина.

Верујем да многи од вас који ово читају знају за његова такмичења са кошаркашима државног тима, али није згорег то још једном поменути.

Наиме, Салетов помоћник има своје сталне ”муштерије” за такмичење у тројкама, а поред ”вечитог”ривала Богдана Богдановића и нешто мање редовног Марка Гудурића, ”донатор” за Мутину винску колекцију често буде и најбољи играч међу њима - Никола Јокић.

Искрено, не знам које је тренутно стање дуга, али знам да им Мута све памти, као што он зна да тим његовим игрицама подиже борбени дух тима и позитивно утиче на атмосферу, која је (свима овде нам се чини) озбиљнија и прилично ”затегнутија” него ранијих година, што је донекле и очекивано с обзиром на улог и циљ.

Данас ју је мало опустио и Бирчевић, који је добро прихватио ”зицер” добијен од новинара током давања изјаве из два дела, док је Милутинов у знатно озбиљнијем тону рекао да против Италијана поред велике борбе и добре утакмице очекује и нову победу, трећу узастопну над истим противником.

И управо би он и његово колеге из изузетно високе унутрашње линије сутра требало да имају важну улогу у мечу против тима којем је највиши играч висок ”свега” 205 центиметара.

Леп дан који сам већ помињао, колега Милун из ”Спортског журнала” и ја хтели смо да искористимо да обиђемо древни замак у историјском кварту Зумијао, али долазак испред улаза у пет до пет није био довољан, јер се за пет минута колико је остало до краја радног времена не може ни прописно ући, а камоли нешто видети. Зато ћемо тамо отићи сутра, уз још неко од важних места у Фошану (још већамо које).

Пошто за замак није било времена, за шетњу и вечеру у комерцијалној, веома лепо организованој и уређеној четврти Лингнан Тјанђин, недалеко одатле јесте.

Како је општи консензус међу колегама којима смо се тамо прикључили био да се после пар дана једе нешто ”европско”, а пошто ништа слично нашој чорби било које врсте у ресторанима не можете очекивати, одлучили смо се за проверну комбинацију - каприћоза и пиво. И нисмо погрешили, пошто је пица заиста била изнад свих очекивања.

С обзиром да је убрзо уследила нова ”рутинска” провала облака, решисмо да док не стане погледамо други део дуела између САД и Турске, и то је била још једна добра одлука у кратком интервалу.

Утакмица у којој просто нисмо знали за кога да навијамо (има ваљаних аргумената и разлога и за једну и за другу страну), али је некако већина прижељкивала да види пораз Америке већ у другом колу првенства.

То се као што знате ипак у Шангају није догодило, а поред гомиле нелогичних потеза који су се ређали у последњој четвртини, али и у продужетку, директни и чини се највећи кривци за то су били Доуш Балбај и Џеди Осман, који су у последњих минут и по, при предношћу за њихов тим промашили по два слободна бацања (дакле укупно четири) и практично поклонили победу тиму Грега Поповича, чији је израз лица указивао на очигледан унутарњи бес.

Оно што су Турци испустили, Бразилци предвођени Ацом ”Трицом” нису, те су после велике борбе у другом колу групе Ф у такође драматичном финишу у Нанјингу победили Грчку са Јанисом Адетокумбом.

Трагичар је био рековалесцент Костас Слукас, који је од три слободна бацања за продужетак у последњем секудну меча промашио последњи. 

Велики ”upset" што кажу сада већ озбиљно забринути Амеркинаци направила је и Доминиканска република, која је са 70:68 савладала Немачку и избацила је са првенства.

Дакле, закувало се у Кини и фаворити нису више тако сигурни. Само да ми сутра против Италијана (13.30, РТС 1) не будемо у тој чорби, иако нам нека наша права чорба свима овде у Фошану и те како недостаје...