Егзибиција и рекорди за повратак ”професора”

Иако нико у то није ни сумњао, сада је званично - Србија се пласирала у другу фазу Мундобаскета у Кини, те ће сигурно наступати у новоформираној групи Ј у Вухану, у који путују у четвртак. Претходно, дан пре или тачније речено вече пре чека их врло важан и реално први озбиљан изазаов на турниру против Италијана (среда, 13.30, РТС 1).

Без пуно порблема и са пуно егзибиција, Салетова казнена експедиција забележила је 12 узастопну победу овог лета, а другу на првенству.

Србија - Филипини 126:67.

Згодно за рекорд 

Са укупуно 105 поена разлике Србија је тријумфовала у прва два сусрета. На ”минус 46” замрзнута је Ангола, док су још дубље у српском суровом замрзивачу остављени Филипинци (минус 59). 

Наш државни тим је данашњи меч искористио да поправи рекорд у асистенцијама постављен у суботу, те је лествицу са 32 померио на 37, док је забележен и рекорд у броју постигнутих поена на једном мечу, ако рачунамо селекцију од осамостаљења Србије 2006. године. 

Уколико пак гледамо целокупну историју југословенске кошарке, то је други најефикснији меч, пошто је Малезији 1986. године убачено пет поена више - 131. 

Како рече селектор после меча, ако ни због чега другог, овакви мечеви са далеко слабијим ривалом ваљда за поправљање рекорда једино и служе.

И све је то лепо и радује. 

А посебно радује приступ код играча српске репрезентције, који су веома озбиљно и максимално посвећено одиграли прва два меча, иако су и те како свесни да противници играју исту игру али не и исту лигу кошарке. А то уме да буде тешко, да натереш себе да радиш нешто а да исход већ знаш. Зато, честитке играчима и целом стручном штабу.

Класик 

Искористили су ”орлови” меч против срчаних али рекао бих полупрофесионалних играча са Филипина (изузимам из те групе дебељушкастог и очито немотивисаног Андреја Блача и Греба Норвуда, који је у озбиљној кошарци), да се истрче и ”наместе руку” за дерби групе против ”азура”.

Најстарији у српском тиму Макро Симоновић сматра да две победе у припрема против наредног противника немају никакав значај за предстојећи окршај.

”Те две победе што смо имали у припремама ништа не значе, ми морамо да се концентришемо на њих јер ће та утакмица у среду бити поптпуно другачија. На првој утакмици од те две нису били комплетни, друга је била неизвесна. Међутим, ово је оно што се сада броји. Нема ту неких тајни, ми већ шест-седам година функционишемо на овај начин, тако да немамо шта да кријемо”, рекао је Симоновић за РТС.

Са друге стране италијански плејмејкер Данијел Хакет (дакле није Хекет, питали смо човека), очекује добру битку:

”Знате шта, ми немамо шта да изгубимо у том мечу. Играмо против Србије, која је по мом мишљењу једна од најјачих екипа на свету. Прегледаћемо утакмице које смо недавно играли против њих и видети шта можемо. Шансе постоје, утакмица почиње резултатаом 0:0. Ми ћемо бити ’наоштрени’. Као што је познато, дуели Србије и Италије су увек били ’класици’, те се надамо да кажемо да одиграмо још један”, рекао је Италијан америчког порекла.

Посебно радује игра повратника у тим ”професора” Немање Бјелице, који је изгледао добро на терену, без грча и било каквих проблема са коленом, те је за свега 16 минута у игри испоручио 20 поена, и заслужио награду за најбољег протагонисту сусрета.

Куриозитет је да ”Бели” није промашио ниједан шут - 7/7 за један, 4/4 за два и 3/3 за три поена, уз три скока и по једну асистенцију и украдену лопту. Импресивно!

Chinese job 

Што се околотеренских дешавања тиче, није било неког богатог садржаја, ни у граду нити испред хале. Разлог је, (погађате) киша, која се непосредно пре почетка меча претворила у снажну олују и прилично невреме. 

Но, на путу до хале, односно у наткривеној ”фан зони” срео сам пребивалишно шаренолику петорку српских навијача (Перт, Тајланд, Филипини, Београд, Нови Сад), који су на Фошан дошли и на пренство, али и са намером да са Кинезима склопе неки посао. 

Вели један од њих: ”Када за оволико њих има посла мора да буде и за нас”. Откривају да тројица од њих имају карте и план да испрате ”орлове” све до финала и Пекинга, док се двојица враћају после четвртфинала.

Разочарање домаћина 

Вече се завршило праћењем меча Кина - Пољска, хтели ми то или не.

Наиме, након завршетка меча Србије и Филипина, кинески волонтери у Фошану су готово престали са радом и посветили се гледању меча њихове селекције и Пољске, на неколико пултова тј. ТВ пријемника. 

Бурно су и карактеристичним повицима поздрављали сваки кош њиховог тима као да је гол, али су на крају тужни напустили дворану, пошто су Пољаци после продужетка успели да славе у скоро па изгубљеној утакмици (Кинези имали плус три за 14 секунди до краја).

Марко ЉУБОМИРОВИЋ (Marko Ljubomirović)