Добијати и губити у Фошану

Истина, пре почетка меча је нешто и било могуће послати, па сте тако имали прилику да на нашем сајту видите слике бројних српских навијача.

Они су у Фошан пристигли из различитих крајева Азије (Шенџен, Гвангџо, Шангај, Хонг Конг, Јапан) и Океаније (Бризбејн, Мелбурн, Перт, новозеландски Окленд), али и оних који су на премијерну утакмицу долетели из Србије (срео сам момке из Невесиња који су били са нама у авиону, али и највијаче из Трстеника, Београда…).

Било је ту традиционалних скандирања уз мало алкохола, а групица највеселијих навијача, који себе називају ”Седморица величанствених” (имају и бренидране мајице са све златном медаљом) најчешће је певала химну из 2014. године ”Играј и победи”, групе ТХЦФ.

Поред изворно наших навијача, било је упадљиво да и неки Кинези у халу улазе са обележијима Србије како би навијали за ”орлове”, а један од њих нам је испричао како се заљубио у српску кошарку:

”Било је то пре неких десетак година када сам гледао Пеђу (Стојаковића) у Сакраменту. Сада волим НБА звезде, пре свих Јокића, па и Бјелицу. Обожавам тимску игру Србије и убеђен сам да можемо до злата и победе над Американцима”, рекао је.

Што се саме утакмице тиче готово је све већ речено и написано. Али ево како сам је ја видео у једној реченици - нешто спорији почетак, који је био превазиђен добрим шутем за три поена, да би касније до изражаја душао сув квалитет и физичко-висинска доминација нашег тима, уз сјајну нападачку партију играча утакмице Богдановића.

Оно што је било интересантно је дочек и пријем који је Никола Јокић имао код кинеске публике. 
Када је први пут улазио у игру добио је велике овације, тачније речено вриске. 

Слично је било када би постизао поене или уделио неку луцидну асистенцију. На крају је добио и скандирање његовог презимена, истина мало модификовано као да се скандира и њему и његовој браћи - ”Јокићи, Јокићи, Јокићи…”

Добро је у том смислу прошао и Боби Марајновић, са мало мање децибела у овацијама и без скандирања. Ипак, све то му је како каже веома пријало и уживао је.

”Супер, лепо је овде стварно. Стварно прија када људи знају за мене и када ме на тај начин поштују”, изјавио је див из Бољевца.

Иако сам већ досадио себи са писањем на ту тему, ипак ћу се још једном дотаћи услова за новинаре, који су негде од полувремена постајали све гори и гори, да би након меча Интернет у прес центру просто престао да ради! 

То је, логично, произвело велику нервозу и незадовољство међу колегама, а жалбе и молбе код организатора да ураде нешто тим поводом биле су узалудне. Истина, трудили су се они, правили спискове сајтова и сервера којима је немогуће приступити, али побољшања није било.

Услед тога се добар део нас одлучио на одлазак из хале већ након прве четвртине меча Италија - Филипини (утакмица је већ тада била резултатски решена - 39:10 за ”азуре”), па смо wi-fi и FTP срећу потражили и пронашли у знатно бољим (не и довољно добрим) условима које нам је у том смислу пружио ”Свисотел”, у којем смо смештени.

Сутра је дан паузе, али ће наши кошаркаши одрадити један тренинг уочи наредног меча са Филипинцима, а нас ће дочекати око пола осам по локалном времену (значи у пола два по српском времену). До тада, срдачан поздрав из Фошана!