Све је проблем у Фошану, осим метроа

Први радни дан у Фошану био је посвећен последњем припремном дану наше репрезентације, која је у велелепној, по узору на америчке направљеној хали ”Културно кошаркашког центра” одрадила последњи тренинг пред меч са Анголом. 

У халу четворочлана екипа РТС-а долази знатно пре тога, како би подигли новинаркске акредитације за шампионат. Иако смо колега Шаренац и ја наше узели прилично брзо, за добар део наших колега из Србије то није било тако.

Наиме, десетак њих је услед изостанка дозволе локалне полиције остало без акредитација, па је објашњавање и убеђивање са запосленима у акредитационом центру који једва и да говоре енглески језик било право мучење. И потрајало је добрих два сата.

На крају, уз асистенцију људи из Фибе пронађено је привремено решење и издата им је једнодневна дозвола, а шта ће бити сутра нико не може да предвиди.

На последњих пет минута тренинга ушли смо нешто пре 19.00 по локалном времену, а по завршетку истог Васа Мицић и Марко Гудурић рекли су нам готово идентичну реченицу: ”Спремни смо, једва чекамо да почне”.

Том реченицом је своје обраћање на српском језику почео и селектор Ђорђевић, који је осим јасне поруке да га не занимају прогнозе и разноразна рангирања екипа учесника, открио и да Немања Бјелица због повреде тј. цисте на колену која га мучи већ неко време, неће бити у тиму сутра ујутру, већ ће имати индивидуални тренинг.

”Полако. Паметно. Мирно. Корак по корак”, рецепт је којег ће се селектор држати током шампионата, а почев од меча са афричком селекцијом (РТС 1, 09.30) коју изузетно респектује.

Након што смо забележили изјаве из српског табора, враћамо се у ледену дворану прес центра (температура 18 степени!), како би те материјале средили и пустили у етар, али ту добар део нас долази у проблем са Интернет конекцијом, која је била врло лоша и често је ”пуцала”. 

Дакле јуче смо имали среће да некако познате рестрикције ”кинеског дигиталног зида” не осетимо у толикој мери, данас то није било тако (проблеми исте врсте дочекали су нас и у хотелу), али ће сутра наводно бити боље, јер како нам рекоше волонтери помоћу ”гугл транслејта” (офлајн мод наравно), од првог дана првенства у функцији ће бити wi-fi намењен само представницима медија.

Оно што једино није чудно и што функционише без грешке у Фошану је метро, који смо данас први пут користили (две вожње).

Савршено организован, тачан, брз и чист, али и лак за коришћење (foreigners friendly да тако кажем), а у којем једна вожња кошта четири кинеска јуана, што је негде око 60 динара.

Пошто смо се тек око 22.30 вратили у центар, у реон хотела, једина опција за вечеру био је ”Мекдоналдс” (радње и ресторани раде махом до 22.00), те сам невољно у сред Кине јео амерички junk food, који да будем искрен готово никад не конзумирам у Србији.

Срећом, тај оброк сам убрзо залио локалним кинеским пивом. Одлучио сам се за ”Tsingtao”, пилснер који има мало киселкаст укус али и пристојан квалитет.

Занимљиво, у Кини у којој је осим зграда све некако мини, ”зидарац” има 0.6 литара. Ваљда ће овај текст прочитати и неко запослен у српским пиварама…

Марко Љубомировић (LjubomirovicM)