Не плачи, Србијо – Токио није далеко

Звучи невероватно, али Аргентинци су победу и пласман у полуфинале желели више од нас. Земља кошарке први пут од 2015. године остаје без медаље на великом такмичењу, а "орловима" преостају борбе за пласман од петог до осмог места на Мундобаскету у Кини, које уједно могу бити квалификационе за олимпијски турнир наредне године.

Кошаркашка Србија је разочарана. У игри "орлова" недостајало је жустрине, концентрације и маштовитости, која нас је красила у припремном периоду и прва четири дуела на шампионату.

Дозволили смо Аргентинцима велики број отворених шутева, нарочито за три поена, што су изабраници Серхија Ернандеза успели да искористе на најбољи могући начин и заслужено се пласирају међу најбоље четири селекције на турниру.

Кампацо је радио шта је хтео. Погађао је и за два и за три поена, "успут" забележивши чак 12 асистенција. Скола је са пуних 39 година показао како се бори за дрес са националним грбом и лако излази на крај са српским високим играчима.

"Гаучоси" су у утакмицу ушли као у бокс меч, направили чак 11 фаулова у првој четвртини, али су на другој страни то надоместили далекометном паљбом.

Симоновић је постигао прву тројку за Србију тек средином друге четвртине. Аргентина је водила на полувремену упркос доминацији "орлова" у скоковима (25:8), а противник је погодио девет тројки из 16 покушаја, уз десет изгубљених лопти српског тима.

Ухватили су Салетови момци прикључак у наставку, почетком последње деонице дошли и до предности после тројке Гудурића, али поново су Аргентинци заиграли тимски, борбено, баш онако како је Србија требало да игра.

Аргентина на три минута до краја долази до двоцифрене предности, али Богдановић трећом тројком на мечу смањује на минус шест, 80 секунди пре краја.

Нису Аргентинци попустили под притиском, умешно су искористили промашаје и грешке српског тима и сасвим заслужено стигли до полуфинала Мундобаскета.

Богдановић је поново био најбољи, али као и против Шпаније, није могао сам. Упркос постигнутим поенима, утисак је да су Јокић и Бјелица морали боље, док се много више очекивало од Јовића, Марјановића и Радуљице, који нису успели да дају енергију преко потребну тиму који на Светском првенству жели до саме завршнице.

Још се нису слегли утисци, али јасно је да основни циљ није остварен. Ипак, Србија има за шта да игра до краја шампионата. Утакмице за пласман од петог до осмог места могу донети "орловима" учешће на Олимпијским играма, али за то се питају и неки други.

Уколико Амриканци и Аустралијанци оправдају улогу фаворита против Француске, односно Чешке, пето место на турниру донело би нам визу за Игре у Токију.

А на њих нећемо чекати дуго, олимпијски турнир на програму је већ наредне године и већ тада ће "орлови" имати прилику да се врате тамо где квалитетом, не и игром на овом шампионату, припадају – у сам врх светске кошарке.