Расклимана клупа коју нико не зна да поправи - може ли Милошевић да заустави вртешку у "Хумској"?

Након најубедљивијег пораза на домаћем терену у историји вечитих дербија, али много више услед онога што је уследило после утакмице, било је јасно да је трећи мандат Александра Станојевића на клупи Партизана завршен.

Знао је и сам Станојевић вероватно када се појавио на конференцији за медије са фластером на слепоочници да је крај, па је већ у уторак, дан после дербија, испунио жељу групе навијача који су тражили да оде.

Имајући у виду околности које су оставци претходиле - очекивано. Није добро Партизан изгледао на терену од почетка сезоне, иако се главни разлози наталожених неуспеха крију ван њега. Испао је из квалификација за сва три европска такмичења, а лоше је започео и домаће првенство.

Међутим, све и да су резултати куд и камо бољи, сва је прилика да се Станојевић ни трећи пут не би превише дуго задржао на месту главног тренера. Макар ако је судећи по начину на који клуб функционише у последњих десетак година.

Од маја 2000. године, када је Љубиша Тумбаковић по други пут сео на клупу црно-белих, Партизан је рачунајући и повратак Саве Милошевића, који се вратио у клуб након четири године, направио 27 промена на месту шефа стручног штаба.

То међутим и није толико страшно, када се узме у обзир да је Црвена звезда у истом периоду направила исти број промена. Ипак, Звезда је у претходних седам година "само" шест пута мењала главног тренера, док је Партизан то урадио у чак 11 наврата.

Све је почело након последње титуле коју је Партизан освојио 2017. године са Марком Николићем на челу. Одмах по освајању дупле круне Николић је напустио клуб, после чега је кренула серија неуспешних ангажмана.

Изузетно лошем просеку највише су допринели Жарко Лазетић, Алберт Нађ и Илија Столица, који су заједно водили Партизан на само 13 мечева.

У том периоду, Партизан је четири пута успео да се пласира у групну фазу неког европског такмичења (два пута Лига Европе и два пута Лига конференције), али је освојио само два трофеја и то у Купу Србије, од чега је један донео управо Милошевић.

Наравно, тренери нису били били највећи кривци за лошу ситуацију у клубу, али пошто се она одразила и на резултате, одговорност се пренела на тренерску столицу. Дуго већ и навијачи протестују против управе, која је заказала ванредну седницу, на којој би могло да дође до промена у руководству.

Милошевића стога чека велики посао, вероватно тежи и од оног када је по први пут постао тренер у марту 2019. године. Екипи коју преузима недостаје квалитет и мотивација, а Партизан се већ налази у заостатку за екипама које тренутно држе водећа места на табели.

Успео је за време свог првог тренерског ангажмана Милошевић да направи екипу која је играла допадљив фудбал, због чега је и имао наклоност навијача. Подршку ће стога вероватно имати и сада, док ће циљви бити повратак у Европу и освајање новог трофеја.

Уколико пак до тога и промена у руководству не дође, може се лако очекивати да ће Партизан врло брзо поново морати да тражи новог шефа струке. Круг заинтересованих је међутим све ужи.