Главобоља за Пиксија - мали број српских играча у завршници европских такмичења

Како се у свим међународним клупским лигама под окриљем Уефе стигло до осмине финала, тренутно се 48 клубова бори за неки од три престижна трофеја који ће бити додељени у мају.

Промена формата испоставила се као пун погодак, те се љубитељи фудбала могли да уживају у више утакмица и голова, а и неизвесност је нашла свој пут и до прве фазе.

Међутим, после завршетка плеј-офа у Лиги шампиона, Лиги Европе и Лиги конференције, навијачи у Србији немају превише разлога за задовољство.

Црвена звезда је авантуру у Лиги шампиона завршила одмах после лигашке фазе, док ТСЦ није могао даље од доигравања Лиге конференције. Партизан, Војводина и Раднички 1923 нису успели да прођу ни квалификације.

Осим тога, забрињавајућ је и број фудбалера који су на располагању Драгану Стојковићу Пиксију, а којих је у другој фази европских такмичења остало само 15.

Лига шампиона

Последњим судијским звиждуком у Ајндховену, који је означио победу ПСВ-а против Јувентуса после продужетка, стављена је и тачка на учешће српских играча у нокаут фази Лиге шампиона.

Душан Влаховић био је једина преостала нада српског фубала у елитном европском такмичењу, иако је и он скрајнут од доласка Рандала Коло Муанија, али није успео да помогне својој екипи и одведе је у осмину финала.

Тако је Србија остала без иједног фудбалера у завршници, чему су највише кумовали неуспеси италијанских представника. Страхиња Павловић и остатак играча Милана приредили су непријатно изненађење својим навијачима, док су и Лазар Самарџић и Аталанта остали кратких рукава против Клуб Брижа.

Других представника није ни било, чиме је још једном показано да фудбалери са српским пасошем нису баш на цени у елитном друштву.

Лига Европе

У другоразредном европском такмичењу ствари стоје за нијансу боље.

Нешто лошије издање у лигашком делу није коштало Фенербахче, који је релативно лако решио двомеч са Андерлехтом и пласирао се у осмину финала. Тако су Филип Костић и Душан Тадић наставили свој европски пут и продужили га на макар још једну фазу.

Лион Немање Матића је пласман међу 16 најбољих обезбедио већ после осам утакмица, док су преостали српски представници такође морали да играју плеј-оф.

АЗ Алкмар је био убедљив против Галатасараја, а свој допринос дао је и некадашњи фудбалер Партизана Кристијан Белић. Светозар Марковић одиграо је свих 180 минута за Викторију Плзењ против Ференцвароша, што је био случај и са Роминим Милетом Свиларом против Порта.

Међутим, имајући у виду да Матић одавно не игра за национални тим, да је са репрезентацијом завршио и Душан Тадић, те да је Свилар сам себи значајно закомпликовао ситуацију, јасно је да ни број од шест играча није од превеликог значаја.

Лига конференције

На крају, можда и очекивано, али никако охрабрујуће - највећи број Срба такмичи се у Лиги конференције.

Девет играча са двоглавим орлом на пасошу имаће право да истрчи на терене широм Европе у осмини финала најмлађег Уефиног чеда. Оно што је занимљиво, јесте да чак седморица фудбалера наступају за два тима.

Борац из Бањалуке је наставио да помера границе и свој први излет у Европу крунисао је пласманом међу 16 најбољих екипа. Свој допринос том историјском успеху дала су четворица српских фудбалера.

Филип Манојловић бранио је на седам од досадашњих осам мечева и чак у четири наврата је сачувао своју мрежу. Никола Пејовић још увек чека на деби у Лиги конференције, док је зимско појачање из Чукаричког Виктор Роган сакупио 14 минута у двомечу против Олимпије. Ђорђе Деспотовић је играо на сваком досадашњем сусрету и постигао је два гола.

Осим Бањалуке, српска колонија бројна је и у Атини. Панатинаикос је уз доста муке успео да се домогне осмине финала, а значајан удео у том подухвату имала су три српска интернационалца.

Филип Младеновић био је стандардни део одбране "зелених", а осим асистенције против Борца у првом колу, постигао је и важан гол против Викингура у плеј-офу. Немања Максимовић је такође био редован члан прве поставе, а у недостатку бољих решења играо је и на позицији штопера. Филип Ђуричић је до сада постигао два гола и забележио једну асистенцију.

Радован Панков је пронашао своје место у последњој линији варшавске Легије, али је у петом колу добио црвени картон против Лугана, а касније се и повредио.

На крају треба поменути и бившег штопера Земуна и Вождовца Ненада Цветковића, који је неизоставни део одбране бечког Рапида. Осим обављања примарних задатака, Цветковић је успео да забележи и гол и асистенцију на шест одиграних утакмица.

Брига више за Пиксија

Репрезентацију Србије у марту очекују веома важни дуели против Аустрије за опстанак у А дивизији Лиге нација. Први дуел је на програму 20. марта у Бечу, а реванш се игра у Србији три дана касније.

Осим тога, "орлови" у јуну започињу квалификације за Светско првенство, а противници до краја године ће им бити Албанија, Андора, Летонија и Енглеска.

Имајући све то у виду, јасно је да селектор Драган Стојковић Пикси не може бити задовољан бројем преосталих фудбалера у европским клупским такмичењима. Изостанак додатног напора свакако ће имати повољан утицај на физичко стање играча, али би недостатак утакмица на највишем нивоу могао да буде проблем у сусретима са квалитетнијим ривалима.

Ситуација свакако није повољна и не делује да би могла значајно да се промени у наредних неколико година. Ако тако и буде, репрезентација ће бити та која ће извући дебљи крај.