Пиксијевих пет дилема пред меч са Швајцарском

Важна победа над Швајцарском и очекивани пораз од Шпаније у претходна два сусрета оставили су Србију у позицији да сама одлучује о својој судбили у Лиги нација.

"Орлови" се тренутно налазе на трећем месту у групи, које би им гарантовало учешће у баражу за опстанак у А дивизији и наредне сезоне, с тим што имају могућност и да напредују, али исто тако и да се без нове шансе врате за ранг ниже.

Све дилеме око обезбеђивања баража Србија би могла да реши већ у петак у Цириху, где би у случају ремија или победе оставила Швајцарце без прилике да се помере са последњег места.

Међутим, упркос нешто лошијим играма изабраника Мурата Јакина, селектора Драгана Стојковића и његове изабранике очекује изузетно тешка утакмица, коју додатно отежавају кадровски проблеми.

Стога популарног Пиксија и пре самог почетка меча очекује неколико веома важних одлука.

Ко ће на гол?

Име првог голмана екипе на најважнијим мечевима после Европског првенства не би се доводило у питање, да се Предраг Рајковић није повредио, због чега није био у могућности да се одазове на позив.

Иако Србија тренутно располаже са више веома квалитетних чувара мреже, Рајковићево одсуство представљаће велики проблем, пре свега због форме у којој је се налазио голман Ал Итихада.

Био је вероватно и најбољи појединац на Европском првенству у Немачкој, а са одличним издањима наставио је и у мечевима Лиге нација.

Против Шпаније у Београду је био најзаслужнији за освојени бод, зауставивши напад који је очарао свет на Евру, док је против Швајцарске у Лесковцу уз неколико бравура одбранио и пенал Брелу Емболу.

Да се утакмица којим случајем игра уочи Евра, не би се постављало ни питање ко ће бити Рајковићева замена. Вања Милинковић-Савић је у једном периоду имао чак и статус првог голмана, али је након Евра у нешто лошијим односима са Савезом и селектором, те се поново не налази на списку, иако редовно брани за Торино.

Такав расплет оставио је Пиксију три добре, али непроверене опције. За место међу стативама претходних неколико дана надметали су се Ђорђе Петровић, Александар Јовановић и Вељко Илић.

Петровић од набројаних има највише репрезентативног искуства, имајући у виду да је до сада сакупио три наступа на пријатељским мечевима. Уз то, био је део екипе која је учествовала на Европском првенству, иако није добио шансу.

Претходне сезоне је непланирано добио шансу у Челсију и оставио је солидан утисак, али је ипак морао на позајмицу у Стразбур, где је ове сезоне на осам утакмица примио чак 16 голова и не налази се у превише доброј форми.

Са друге стране, Јовановић је више пута у претходних неколико година доказао да је један од најконстантнијих појединаца посрнулог Партизана. Одличним партијама скренуо је пажњу на себе и био препознат од стане селектора који га је уврстио у састав на претходна два окупљања.

Илић и даље чека на деби, али је имао прилике да се током прошлог репрезентативног прозора боље упозна са саиграчима и тренутно је најдаље од места у стартних 11, иако је сасвим заслужено добио позив после добрих издања у ТСЦ-у.

Избор голмана могао би да буде пресудан за успех у наредне две утакмице, а како за сада ствари делују, Пиксија очекује веома тешка одлука.

Проблеми на левом боку

Након утакмице са Шпанијом, деловало је да је Пикси коначно решио питање позиције левог крилног бека које га је неко време мучило.

Вељко Бирманчевић је својим залагањем, дефанзивном ревношћу, игром у транзицији и покривањем Ламина Јамала на утакмици са Шпанцима доказао да је српски селектор направио добар потез пруживши му шансу на левој страни.

Утисак је остао исти и након наредних дуела, због чега је било извесно да ће заиграти и у последња два репрезентативна меча у години.

Међутим, Пикси ће морати поново да тражи друго решење, с обзиром на то да је и Бирманчевић отказао због повреде, која се доводи у питање услед сукоба који је имао са руководством Спарте из Прага за коју наступа.

Алекса Терзић и Филип Младеновић издвајају се као две најлогичније опције, с тим што фудбалер Панатинаикоса има значајно више искуства и вероватно ће се Пикси одлучити за њега на левој страни, без обзира на то коју формацију изабере.

Постоји и шанса да Андрија Живковић заигра по левој страни, иако га је некадашњи тенер Нагоје пре свега користио као десног крилног бека. Живковић је један од играча ком је Пикси поклањао највише поверења, а како је сада ту и Коста Недељковић, не би било чудно да се фудбалер Паока пресели на леви бок.

Дуго чекане слатке муке приликом одабира нападача

За разлику од одбране, чије састављање може представљати позамашан проблем, Пиксија очекују слатке муке када је реч о избору нападача за предстојеће утакмице.

У прва два меча у групи, селектор није могао да рачуна на Душана Влаховића, али ни на Александра Митровића, који важе за најбоље опције на месту центарфора. Влаховића није било ни на претходном окупљању, али се зато Митровић вратио и против Швајцарске показао да је и даље способан за надметање на врхунском ниову.

Сада се на списку коначно налазе обојица, што поново отвара више пута постављено питање о томе да ли нападачи Ал Хилала и Јувентуса могу да функционишу заједно, а да остатак екипе не трпи, пре свега дефанзивно.

Још у Катару је Пикси показао да не преза од тога да своја два најбоља шпица пошаље заједно на терен, што је на пример дало резултат у првом полувремену против Швајцарске на Светском првенству када су се обојица уписали у листу стрелаца.

Међутим, више пута се показало да присуство оба голгетера на терену неповољно утиче на игру у дефанзиви и да превише оптерећује везни ред. Због тога је Пикси покушао са одређеним корекцијама у Немачкој, те се Влаховић у моментима када се Србија бранила повлачио и померао удесно, што на крају није дало жељени резултат.

Упркос томе, упарвиње Митровића и Влаховића није немогућа мисија, што се видело и на мечу против Шведске пред одлазак на Евро који може да послужи као еклатантан пример. Нарочито би требало обратити пажњу на акцију која је Србији донела други гол, а у којој су оба нападача савршено одрадила свој посао - први отворио простор и разиграо крилног играча, а други напао бочну лопту и претворио је у погодак.

Осим тога, Србија ће имати улогу аутсајдера у Цириху, а и за разлику од дуела са Швајцарцима на великим такмичењима, неће морати да нападне по сваку цену, с обзиром на то да се налази у бољем положају.

Пикси би знајући све то могао да се определи за већи број играча у везном реду како ди добио на чврстини, али и то отвара питање који од поменуте двојице нападача тренутно има предност.

Гудељова улога и дефицитарно место штопера

Немања Гудељ је годинама био један од играча чије се појављивање на репрезентативним окупљањима никада није доводило у питање.

Осим што је редовно играо у Севиљи, са којом је освојио две Лиге Европе, имао је улогу човека од задатка и поверења код Пиксија и гарантовао сигурност, без обзира на позицију на којој је играо.

Пехови са повредама у претходном периоду удаљили су га од националног тима, али је после периода рехабилитације поново успео да успостави континуитет и врати се у форму која је значила и повратак међу "орлове".

Севиља се мучи ове сезоне као ретко када у претходној деценији, али је за Гудеља важно да је поново постао редован члан стартне поставе, пре свега на позицији задњег везног, али по потреби је играо и штопера, као што је то често био случај и у нациналном дресу.

Управо ће тај његов квалитет бити од велике користи Стојковићу, који због суспензија неће моћи да рачуна на Страхињу Ераковића и Николу Миленковића. Страхиња Павловић има зацементирано место на позицији штопера, али је питање ко ће му правити друштво и да ли ће то бити двојица или само један штопер, у зависности од формације.

Такав развој догађаја указује на Гудељово готово сигурно присуство на терену од почетка меча, али је питање на којој позицији ће наступити. Његово искуство ће свакако бити од значаја, без обзира на место на терену, а постоји велика вероватноћа да би могао и да мења позиције у току сусрета.

Његовим присуством у последњој линији, Србија би свакако била много јача на лопти, али би изгубила на снази и брзини, што би Емболо могао врло лако да казни.

Минути Андрије Максимовића

С обзиром на много проблема са повредама, Пикси је на претходна два списка уврстио неколицину играча који су добили ретку прилику да осете како је то када утакмице свог државног тима гледате са најбољих места.

Питање је да ли ће неки од њих икада поново добити позив, али се једно дебитанстско име издвојило и требало би да буде редовно на наредним списковима.

Андрија Максимовић одушевио је српску фудбалску јавност својом партијом на 174. вечитом дербију, којом је задобио поверење Владана Милојевића и добио значајан простор у наредном периоду.

Почео је да стиче искуство и у Лиги шампиона, а зрелост коју је показао донела му је и Пиксијев позив, али и репрезентативни деби против Швајцарске, уз још пола сата против Шпаније.

Иако дефанзивно више него коректна, Србија је показала да јој недостаје креативност и да се мучи у изградњи напада, односно у преношењу лопте пред противнички казнени простор. Управо су то највећи Максимовићеви квалитети и нема сумње да ће играч његовог профила бити неопходан "орловима" у будућности.

Питање је међутим да ли је Максимовић моментално спреман да направи разлику и унесе креативност и мирноћу у везни ред. Иако би његова већа минутажа могла много тога доброг да донесе Србији, јасно је да би гурање уватру 17-годишњака који ипак није Ламин Јамал могло лако да се Пиксију обије о главу.

Реалнија опција је да своју шансу сачека са клупе, мада је Стојковић често знао да изненади са офанзивом постравком и када се то није очекивало.