Чари модерног фудбала у Стразбуру - позајмљени капитен и плесни подијум у свлачионици

Стразбур је у петак на свом терену победио Лион са 4:2 и отео му пето место на табели, прекинувши низ од три тријумфа екипе за коју наступа Немања Матић.

Осим тога, клуб на чији помен се најежи сваки навијач Црвене звезде додатно се приближио водећим екипама и остао у изузетно занимљивој трци за друго место и статус прве пратиље неприкосновеном ПСЖ-у. Везали су плаво-бели шест победа у претходних седам утакмица, што додатно добија на значају када се сагледа начин на који клуб функционише.

Треба пре свега поменути да је Стразбур у власништву конзорцијума који предводи Тод Боли, први човек Челсија, што је од пресудног значаја за филозофију функционисања.

Против Лиона је свих десет играча у пољу било млађе од 23 године, што није преседан, нарочито за клубове који делимично служе као развојни центар. Међутим, није толико уобичајено да један тако млад тим игра тако добро.

Једини "ветеран" у саставу био је 25-годишњи српски голман Ђорђе Петровић, који брани у изузетној форми у претходном периоду. На последњих седам сусрета примио је само три гола, а мрежу је сачувао нетакнутом у чак пет наврата.

Чак је и шеф стручног штаба Лијам Росениор на почетку своје каријере. Некадашњи бек Фулама и Хала је први самостални посао добио 2022. године и веома брзо је показао да има шлифа. Није се либио да верује квалитету науштрб годинама и искуству, што често није случај, а почео је и да профитира од свог одважног приступа.

Посебно је интригантна улога капитена у Стразбуру, која је као и мноштво других ствари третирана другачије у односу на остатак фудбалског света и коси се са вишедеценијским наслеђем. Траку око руке носи 20-годишњи Андреј Сантос, позајмљени играч Челсија и стрелац девет голова у досадашњем делу сезоне, од чега је један постигао управо против Лиона.

Мали је број клубова чији капитени су тек изгубили статус тинејџера, а Стразбур је вероватно једини који као тренерову десну руку има играча који није уговором везан за клуб.

Љубитеље традиције и противнике модерног фудбала нису одушевили ни снимци из свлачионице Стразбура, која се после сваке победе претвори у плесни подијум. Са загревањем започињу већ приликом сваког постигнутог гола.

Не делује међутим да фудбалери најпријатнијег изненађења француског шампионата маре за коментаре којих је сада све више, а тек ће их бити уколико успеју да се домогну неке од позиција која води у Лигу шампиона.

До краја им је остало још седам мечева, од којих ће неки бити веома изазовни (Ница, Монако, ПСЖ), али би Стразбур уз до сада приказани ниво игре, нарочито у одбрани, и огромну количину позитивне енергије могао да се домогне елите.

На младима свет остаје.