Од нежељеног госта до клупског хероја – ко је Алберт Ријера, нови тренер Црвене звезде

Ријера у Црвену звезду долази у тренутку када се од екипе очекује брза реакција после елиминације из квалификација за Лигу шампиона.

Додуше, судбина је Ријеру и Звезду први пут спојила још 2011. године, када је Шпанац као играч Олимпијакоса био актер пријатељског меча против београдског клуба.

Ријера припада тренерима који ретко остављају простор за равнодушност. Сарадници га описују као харизматичног, захтевног и бескомпромисног, док он за себе каже да је пре свега искрен.

Не обећава играчима место у тиму, али им обећава да ће им јасно рећи шта од њих очекује. Од екипе тражи дисциплину и потпуну посвећеност, а три правила на којима инсистира јесу поштовање, однос према тренингу и стално преиспитивање сопственог доприноса тиму.

Његова идеја је да екипа не бежи од одговорности и жели агресиван и офанзиван тим.

"Не желим играче који се ослобађају одговорности додавањем уназад", поручио је Ријера приликом доласка у Ајнтрахт из Франкфурта.

Навијачи га истерали са представљања, он им донео дуплу круну

Његов почетак самосталне тренерске каријере тешко да је могао да буде необичнији и луђи.

Када је 2022. године представљен као тренер Олимпије, конференцију за медије прекинули су маскирани припадници навијачке групе Green dragons. Били су незадовољни одласком Роберта Просинечког и радом управе, а новом тренеру су јасно ставили до знања да није добродошао.

Ријера је ипак остао и одговорио резултатима. Олимпију је у првој сезони одвео до титуле првака и трофеја у Купу Словеније. Првенство је освојио пет кола пре краја, победом над највећим ривалом Марибором, а исти клуб савладао је и у драматичном финалу Купа.

За тренера који је прву конференцију завршио под притиском ултраса, сезона је окончана дуплом круном и признањем за најбољег стручњака у лиги.

Са Цељем исписао историју словеначког фудбала

После Олимпије, Ријера је преузео Цеље, а између два мандата у словеначком клубу радио је и у француском Бордоу.

Највећи међународни успех остварио је управо са Цељем. Клуб је одвео до четвртфинала Лиге конференције, што до тада није успео ниједан словеначки тим.

На путу до историјског резултата екипа са знатно скромнијим буџетом показала је управо оно што Ријера највише захтева – храброст, напад и одсуство страха од гламурознијег противника.

Цеље је зауставила Фјорентина, али тек после велике борбе и укупног резултата 4:3. Ријера је после елиминације ушао и у вербални сукоб са тренером италијанске екипе Рафаелеом Паладином, што је још једном показало колико тешко прихвата када сматра да његов тим није добио довољно поштовања.

Са Цељем је освојио и Куп Словеније, победивши Копер у финалу са убедљивих 4:0.

Добри резултати препоручили су га Ајнтрахту, који га је у фебруару 2026. довео у Бундеслигу.

Боравак у Франкфурту, међутим, није дуго трајао, па је већ после 14 утакмица напустио немачки тим.

Одбивши да буде бек, стигао до Премијер лиге

Ријера је и као фудбалер био спреман да брани сопствена уверења, чак и када би му то угрозило место у екипи.

Док је играо за Еспањол, тренер Мигел Анхел Лотина желео је да га са крила премести на позицију левог бека. Ријера је то одбио, уз објашњење да је крилни играч. Убрзо је изгубио место у тиму и отишао на позајмицу у Манчестер сити.

Тај сукоб је касније назвао "најбољом грешком у животу", јер му је отворио пут ка енглеском фудбалу.

Иронијом каријере, касније је у Ливерпулу и Галатасарају повремено играо управо на позицији коју некада није желео да прихвати.

Наступао је и за Мајорку, Бордо, Олимпијакос, Удинезе и Вотфорд, а са Еспањолом је стигао до финала Купа Уефа. За репрезентацију Шпаније одиграо је 16 утакмица и постигао четири гола.

"Брод који тоне" и сукоб са Бенитезом

Најпознатији сукоб из играчке каријере имао је у Ливерпулу.

Незадовољан минутажом и комуникацијом са Рафаелом Бенитезом, Ријера је 2010. године јавно критиковао тренера и Ливерпул назвао "бродом који тоне". Клуб га је суспендовао, а за енглески тим више није заиграо.

Касније је признао да је реаговао погрешно и да је, са искуством, схватио да одговорност није била само на тренеру.

Управо то самопреиспитивање данас захтева и од својих играча – да после сваке утакмице најпре погледају шта су сами могли да ураде боље.

Тренер створен за притисак или нови извор потреса

Времена за дуго прилагођавање у Звезди нема, а први резултати одредиће и атмосферу око новог тренера.

Шпанац добро познаје фудбал у региону, зна шта значе захтевна публика и нестабилна клупска окружења, а већ је показао да га сукоби и притисак не приморавају на повлачење.

Његов највећи адут могла би да буде способност да екипи брзо усади самопоуздање. Највећи ризик је иста особина – карактер који не оставља много простора за уважавање других мишљења.

Ако успе да поново оно што је урадио у Словнији, Звезда ће добити тренера који може да донесе и игру и резултат, и то против јачих противника у односу на ривале Цеља.

Ипак, ако резултати изостану, његов темперамент ће додатно појачати ионако велики притисак који се на црвено-белој клупи брзо нагомила.